ЗЕЛЕНЕ ОЧИ СИМБОЛ РАТА 40лета после:"Живот-пакао због фотке"

Шарбат Гула била је млада Авганистанка зелених очију чија је фотографија објављена у часопису "National Geographic" 1985. године постала симбол ратова у тој земљи.

Снимио ју је амерички фотограф Стив Макари док је она била адолесценткиња и живела у избегличком кампу на пакистанско-авганистанској граници. Њен идентитет је откривен тек 2002, када се Макари вратио у то подручје и пронашао је.

BloombergAdria.com

Ова фотографија је од тада па све до данас више пута обишла свет, а занимљиво је да ју је сама Гула видела први пут тек 17 година касније.

BloombergAdria.com

Стив Макари радио је тада као фоторепортер Натионал Геограпхица у Пакистану, током првих година совјетске инвазије на суседни Авганистан. Током једног од снимања ушао је у исламску верску школу за девојчице у избегличком кампу, а прво што је тада угледао биле су ове предивне зелене очи тада 10-годишње Шарбат Гуле.

Иако је она прво желела да сакрије своје лице, фотограф је за помоћ замолио њеног учитеља који ју је наговорио да сарађује. У једном од интервјуа Гула је открила да се сећа "само свог беса" који је осећала у тренутку док је та, сада култна, фотографија настајала. Наиме, у културном контексту паштунских норми, Макаријеви поступци сматрали су се изразито наметљивима. Тамо није било уобичајено да девојка открива лице, да има блиску интеракцију или пак успоставља контакт очима с мушкарцима који нису део њене породице.

BloombergAdria.com

Иако је уз фотографију стајао натпис "Забринут поглед открива страхове авганистанске избеглице", годинама касније испоставило се да је тај унезверен поглед ове девојчице највероватније резултат нелагоде и страха које је Гула осећала док ју је Макари фотографисао.

Иако је та фотографија Макарија винула у висине фотографског света и донела му и материјалну добит, Гула од ње није добила ништа!

Новинари Натионал Геограпхица одлучили су да је поново потраже 17 година касније и направе нови портрет Гуле, сада одрасле жене. Нажалост, једина промена у њеном животу биле су године.

Гула се у међувремену удала кад је имала 13 година и напустила је школу, а тек је тада, 17 година касније, сазнала да је њена фотографија обишла свет.

BloombergAdria.com

"Та фотографија донела ми је много проблема... Било би ми драже да никада није направљена. Добро се сећам тог дана, тог фотографа који је стигао у школу. Била сам дете. Нису ми се свиделе фотографије. У авганистанској култури жене се не појављују на фотографијама. Али нисам имала пуно избора", рекла је прошле године за италијанску "Репубблицу".

И док је њена фотографија постала славна широм света, Гула се са супругом и децом борила за опстанак на граници између Пакистана и Авганистана. Касније јој је муж преминуо, а она је остала сама с децом на милост и немилост његове породице. Ту није био крај невољама. Пакистанске власти су је 2016. ухапсиле под оптужбом да је фалсификовала личну карту како би остала на њиховој територији. То је, пак, била уобичајена пракса, али су тамошње власти одлучиле да казне жену која је била симбол Авганистана.

Гула се затим с породицом вратила у Кабул, а авганистанска влада и тадашњи авганистански председник Ашраф Гани примили су је назад и обећали да јој дају стан како би могла да "живи достојанствено и сигурно у својој домовини". Међутим, њена ћерка није могла да се школује, иако је то јако желела. Због тога, али и изузетно лоших услова живота, породица је кренула у потрагу за сигурношћу и бољом судбином. Срећа им се коначно осмехнула 2021, када им је влада Италије отворила врата, а Гула и њена деца данас живе у једном малом италијанском граду.

BloombergAdria.com

"Имала сам слободу избора. Када су талибани стигли, схватила сам да ће ми бити тешко да останем у својој земљи јер сам била превише позната у Авганистану. Неколико влада нам је понудило помоћ, али одабрала сам Италију јер сам толико чула о њој, о местима, али и о људима. Сви су говорили да су Италијани љубазни и гостољубиви. Знала сам само да је Италија веома много учинила за Авганистан", рекла је Гула једном приликом за Ла Репубблицу, а Италија је донела бенефите и њеној деци.

"Кад је мој супруг преминуо, његова породица није дозволила мојој ћерки да се образује, иако је она то јако желела. А ја нисам могла да учиним ништа што би променило њихову одлуку. Али данас могу. Овде смо слободни и имамо могућност избора. Моја ћерка жели да постане лекарка, а ја сам јој обећала да ћу учинити све што је у мојој моћи да јој ту жељу и остварим", рекла је Гула, која је истакла и да су Изалијани љубазни према њој. Међутим, не разговара с пуно људи због језичке баријере. То јој не смета, срећна је јер нико не зна ко је.

"До сада скоро нико није знао ко сам и то је за мене у реду. Искрено ћу вам рећи, први пут кад сам отишла овде у болницу, доктори и сестре гледали су ме и питали јесам ли ја девојчица с фотографије. На крају су сами закључили да нисам и ја сам била срећна због тога. Само мој професор италијанског, мој лекар и неколицина других знају моју причу и задовољна сам што је тако", закључила је она у тадашњем интервјуу за Ла Репубблицу, а пренео Јутарњи.хр.

(Курир.рс)