ШЕКИЈЕВО ПРАВО ИМЕ: Радило се добро, а онда - проклети рат

- Направи ти мени 1988. Новица Урошевић албум боли глава. Ту је било посла. Радио сам свадбе по Пожаревцу, пара колико хоћеш, све сам познатији. Дође Педа Неговановић убрзо и каже ми да пређем у ПГП, да ми он прави песме. Тад сам продао "Човек са срца два" у 180.000 јединица.

- Директор Станко Терзић, бог душу да му прости, улази један дан код Педе, случајно, и пита: "Ко ти је тај Шериф Турковић?!" А ја седео ту, пијем кафу у ћошку. Каже Педа, овај; и није Шериф, Шеки. Гледа ме Терзић, гледа, и само каже: "Ау, како ти продајеш! Уби се од продаје! Па где си ти био досад, оца ти очињег?!" Кажем да сам био у "Дискосу", али није то било исто као са РТС-ом. Одушевљен био. А да ти кажем, кад сам снимио "Погледај ме једном нежно", отишло је било у 380.000 примерака! Цеца је исто тад снимила плочу, она 350.000 "То, Мики, то", а ја 380.000. Трговачки путници ме вукли за рукав, нема ко није. Право лудило! На том албуму сам имао пет хитова: "Погледај ме једном нежно", "Имао сам љубави велике и мале", "Окрени јастук љубави", "Стани, човече, стани" и "Припреми ми, мајко, неко старо јело". Људи, то је било стварно лудило!

Певач се присећа да је после великих успеха све покварио грађански рат на простору бивше Југославије.

- Радило се добро. И онда је дошао проклети рат... Хтео сам да бацим микрофон и да више никад у животу не певам! Одвратно је све то било. Пази сад, у Босни ме неће, у Хрватској такође, у Србији... У Србији певам само свадбе по околини Пожаревца, нико неће неког ко се зове Шеки Турковић. Захваљујући супрузи, то ипак нисам урадио. Она ми није дала да одустанем. Појавише се, срећом, ромске свадбе у Италији деведесетих. То је било напорно, али било је пара. Па, људи, ја сам купио стан од 150.000 марака на Душановцу! И дан-данас живим у њему. Пара сваког викенда, али радиш с нељудима. Пази, у оркестру само краду, не могу да ти опишем како и колико, али сваки викенд дођеш са 7.000 марака у џепу. Ал' останеш без грла. Дођеш, заспиш у седам ујутро, ето ти њих на рецепцији! Вичу: "Музика, ај излази, дошли гости!" И ти изађеш... Три године сам певао то тамо и рекао - хвала лепо. У том периоду је дошла и песма "Последњи боем". Покојни Новица ми је направио песму за сва времена.

- У Америку сам отишао 2001. године. Један колега ме је звао да певам Нову годину у Мичигену. Имао сам њихову радну визу и није било проблема. Одем ти ја на ту Нову годину, па направим турнеју од три месеца. Завршим све и тражим одмах да платим таксу, јер они те прате. Нико те не пита колико си зарадио, него да ли си платио таксу. Десет година сам је плаћао. Толико сам провео у Америци. Тамо сам започео живот. Возио сам комби, лекове и пакете, и помало певушио.

Право име Шекија Турковића

- Зовем се Шућро Турковић, али сви ме знају као Шекија. Надимак сам добио случајно. Кад сам почињао да певам у градској пивници, питала ме Љиља, певачица је била, које ми је уметничко име. Па немам. И крене она с екипом да будем Шуки, Даки, ово, оно, и дођемо на крају до Шекија. Тако је остало. Право име никад нисам крио, само им је ваљда овако било лакше да ме упамте.

(Курир)