ЈЕДНА ЛИЧНОСТ БИО ЈУГОСЛОВЕН Силоватељ неосуђен због болести

Ипак, како се случај развијао, проценило се да Били није починио ниједан од злочина за који је оптужен - Рејџен је био пљачкаш, а Адалана је силовала жене. Психијатријском проценом утврђено је да младић патио од ретке болести зване дисоцијативни поремећај личности, односно поремећаја вишеструке личности. 

Током припреме његове одбране, психолози су открили да Били Милиган у себи има још осам личности, те је следеће године проглашен невиним услед неурачунљивости на основу поремећаја вишеструке личности, која се данас назива дисоцијативни поремећај. Његови адвокати су се изјаснили да су неурачунљиви, тврдећи да су две његове алтернативне личности починиле злочине, а да Милиган тога није био свестан.

Суђење Милигану било је прво у којем је оптужени проглашен невиним због неурачунљивости на основу поремећаја вишеструке личности. Уместо затворске казне, Били је године проводио по различитим психијатријским болницама.

Према тврдњама тима психијатара који се бавио његовим случајем, тешко физичко и сексуално злостављање које је Билију у детињству нанео његов очух Чалмер Милиган довело је до тога да се његова личност расцепи на 10 одвојених личности које су имале мало знања о поступцима других.

Касније је утврђено да постоји знатно више личности, а према званичним подацима било их је чак 24. Четрнаест касније установљених личности биле су означене као "непожељне", јер, како се наводи, нису били добри људи. 

Интересантно је да, када би преовладала нека личност, Били би потпуно мењао своју боју гласа, акценат, али и држање и говор тела. Свака личност је била специфична по нечему другом. 

Међу првих десет личности, између осталих, били су: Артур, храбар Енглез, стручњак за науку, медицину и хематологију; Ален, манипулатор; Томи, уметник бекства и технофил; Рејџен Вадасковинић, насилни Југословен, који је причао енглески са тврдим југословенским акцентом, за кога је Милиган тврдио да је починио пљачке; и Адалана, стидљива и усамљена 19-годишња лезбејка која је кувала за све личности и жудела за љубављу, и која је наводно починила силовања.

Нетфликс је о Билијевом животу снимио кратку документарну серију под називом "Чудовишта унутра: 24 лица Билија Милигана" која прати осам бурних година институционализације у затворима и психијатријским болницама које су пратиле суђење Билију Милигану све до његовог бекства из психијатријске болнице Централ Охајо 4. јула 1986. године.

Након бекства, Били се настанио у држави Вашингтон под лажним именом Кристофер Кар. Када је Милиганов цимер Мајкл Меден нестао у септембру 1986, Били је напустио државу и убрзо након тога је ухапшен на Флориди. Нико никада није осуђен за нестанак Мајкла Мадена, иако су предмети који су били у његовом власништву пронађени у Милигановом стану. Поред тога, Били је уновчавао и Маденове чекове за инвалидност на заједничком банковном рачуну.

Након хапшења, Милиган је враћен у Охајо и поново затворен у психијатријску болницу. Године 1988, након процене независног психијатра који је закључио да није опасан по друштво, пуштен је на слободу. 

После неколико година живота у Лос Анђелесу и Лас Вегасу, Милиган се вратио у Колумбус, у Охају, где му је сестра купила камп-кућицу у којој је живео. Тамо је провео остатак свог живота сликајући све док није умро од рака 2014. године, у 59. години.

Били Милиган је већи део свог живота провео у центру веома публицизованог и пажљиво испитаног случаја који му је доносио популарност и новац. У његовом случају, жртве његовог насиља занемариване су и остављене по страни.

Писац Данијел Киз написао је књигу под називом „Умови Билија Милигана“ 1981. године након неколико месеци интервјуисања Милигана. Холивуд је имао неколико покушаја да адаптира Кизову књигу, а прослављени режисер Џејмс Камерон написао је сценарио за филмску верзију овог догађаја, након што је проводио време са Милиганом када је овај живео у Калифорнији. Планирана адаптација никада није остварена јер је Камерона тужила Сенди Аркара, носилац права на адаптацију, захтевајући да јој исплати 1,5 милиона долара, уместо договорених 250.000.

Поред књиге и Нетфликсовог документарца, прошлог лета изашла је и мини-серија под називом "The Crowded Room" инспирисана нефикцијским романом Данијела Киза "Умови Билија Милигана". Главну улогу у овом остварењу одглумио је енглески глумац Том Холанд, који се прославио глумећи Спајдермена.

Холанд је након завршеног снимања изјавио да ће годину дана да направи паузу од глуме како би се посветио сопственом менталном здрављу. Звезда Спајдермена, признао је да је „тешко" поднео рад на пројекту "The Crowded Room", и да се осећао сломљеним због тога.

У интервјуу за ТВ Екстра, Холанд је рекао да га је ова улога подстакла да „истражује одређене емоције које дефинитивно никада раније нисам искусио", док су обавезе ван камере додале још један „ниво притиска".

У разговору за Ентертејнмент Викли, добитник Бафте је открио да је имао „мали слом" пошто није могао да се искључи из лика, и желео је да се ошиша на ћелаво само да би га се решио.

- Виђао сам себе у њему, али у мом приватном животу. Сећам се да сам доживео мали слом код куће и помислио, обријаћу главу. Морам да обријем главу, јер морам да се отарасим овог лика. И, пошто смо били усред снимања, одлучио сам да не… Али није личило ни на шта што сам раније искусио - рекао је.

Никада није до краја утврђено да ли је Били био само врсни глумац или је заиста особа која пати од реткох поремећаја. Овај случај изазвао је много контроверзи у Сједињеним Државама, а његовом екранизацијом ово питање постало је поново актуелно.