САТ ИДЕ УНАЗАД: Ево кад почиње зимско рачунање времена

На зимско рачунање времена прелази се сваког последњег викенда у октобру у ноћи између суботе и недеље, док се на летње рачунање времена прелази последње недеље у марту, када се време помера један сат унапред.

Већина земаља у Европи и готово цела Северна Америка померају казаљке на сату два пута годишње, а ту праксу први пут је увела Немачка 1916. у јеку Првог светског рата како би се штедео угаљ коришћен за осветљавање.

Њен пример следиле су и Велика Британија, Русија и САД, а сезонску промену сата увело је више од 140 држава.  

Основна идеја била је да се боље искористи дневна светлост што је још 1784. године заговарао амерички политичар и научник Бенџамин Френклин, који је објавио есеј у којем је предлагао да људи раније устају и тако уштеде на свећама.

Број земаља које су мењале сат у међувремену значајно се смањио између два рата, а летње рачунање времена поново је уведено након нафтне кризе седамдесетих година прошлог века, са циљем да се уштеди енергија.

Летње рачунање времена у некадашњој СФР Југославији уведено је 27. марта 1983. године. Иако од 1996. године све земље ЕУ померају сат два пута годишње, Европска комисија је 2018. године предложила укидање те праксе, а чланице ЕУ имале су рок до априла 2020. године да се изјасне да ли ће остати при летњем рачунању времена или ће се пребацити на зимски режим.

Коначна одлука није донета јер је тада проглашена пандемија корона вируса, а изјашњавање о том питању је одложено.

Иако је било најава, ни у Србији још није донет закон о укидању сезонске промене рачунања времена.

Поједине државе у свету су укинуле праксу мењања рачунања времена, а најпознатији пример земље је Русија, која се простире кроз 11 временских зона, а која је 2014. године одбацила летње рачунање времена. Пример Русије следила је и Турска 2016. године када је укинула померање казаљки и задржала за стално летње рачунање времена, како је саопштено, првенствено због ефикаснијег искоришћавања дневне светлости и енергетских уштеда.

Рачунање времена не мења се ни у Кини, Јапану, Јужној Кореји, Турској, Грузији, Белорусији, широм афричког континента. Као један од разлога за напуштање летњег рачунања времена најчешће се наводе научна истраживања о утицају померања сата на здравље људи, као и истраживања о повезаности померања часовника и саобраћајних незгода.