СЛАВИМО СВЕТУ ПЕТКУ: Заштитница жена један грех не опрашта

Вековима се Светој Петки обраћају за помоћ народи југоисточне Европе, а све више јој се обраћају и нехришћански народи. Свима је један циљ исти — да се молитвом приближе светитељки да да им она да помоћ и спас од свих животних невоља. Преподобна Мати Параскева обично теши и блажи вернике који јој указују поштовање и посећују њену цркву, а својим верницима се обраћа путем снова. 

Понекад им доноси вести о оздрављењу, али иступа и као весник пропасти и опомиње што крше пост петком или што раде недељом. Док с једне стране пружа милост и помоћ свима који јој се искрено помоле, поготово онима који су болесни и у невољи, она ће казнити оне који овог дана не празнују.

Дан њеног упокојења обележен је подебљаним црним словом и представља не само велики хришћански празник, већ и једну од најчешћих крсних слава у српском народу, а многи верници је сматрају својом заштитницом (посебно жене, деца и стари) и славе као преславу (другу крсну славу) по свим славским обичајима.

Шта све не сме да се ради на данашњи дан

Сматра се да жене не треба да раде тешке физичке послове, да перу веш, шију или слично. Овај дан треба да се сведе на молитву и прославу Свете Петке. Вече пред Свету Петку има посебно значење, те се након вечере иде одмах на спавање, уз молитву:

- Помози Боже, Света Петко и Света Недељо, опрости нас ако смо што погрешили; помози ми и сачувај ме Боже од туђе беде невиђене; сачувај ме од рђавих мисли; помози сутрашњи данче; дај Боже здравље, добро да спавам, рђаво да не сним, већ смиље и босиље; дај Боже здравље, срећу и напредак и да здрави и живи дочекамо сутрашњи дан!

На овај начин се након вечере молио само домаћин, а жене и деца би се само три пута прекрстили. Међутим, свако се може помолити на овај начин, а након молитве се спава.

Важно је и да се глава увек током спавања окреће истоку. Једна рука се стави под главу, а друга пружи. Увек се леже на десну страну. Тамо где има деце, соба се пре спавања окади тамјаном, да се деца у сну не би преплашила.

Људи који имају здравствене проблеме требало би да се умију освештеном водом или водом са извора Свете Петке. Уз умивање, потребно је и помолити се овој светитељки за коју се верује да је посебно милостива према обољелима и немоћнима. Свету Петку, на њен дан, 27. октобра многи призивају у помоћ, палећи тамјан и заливајући славски хлеб црвеним вином, помињући у молитвама Петковицу или Пејчиндан. Потом попију воду сакупљену с извора уз манастире посвећене њој.

Од малих ногу је била побожна

Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века. По предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, она је била веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, она је напустила родитељски дом и отишла у Цариград, где се замонашила у цркви Свете Софије, а затим се запутила у Јорданску пустињу.

Током времена, њене чудотворне мошти преношене су много пута. На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен је 1238. године, по мишљењу једних, отео, а по мишљењу других, пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.

Када су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши. Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану. Султан Сулејман Други пренео је мошти Свете Параскеве 1521. године у Цариград. Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу, који их је пренео у Јаши и положио у Цркву Света три јерарха, где су и данас.

Ова светитељака се у многим крајевима слави и као крсна слава, а дан уочи славе потребно је провести у посту на уљу.

(Курир)