ОД ШЕСТ УЈУТРУ: Верници чекају да уђу у капелу Св. Петке
27.10.2024.
13:06
ДАНАС православни хришћани прослављају Свету Петку или Преподобну мати Параскеву.
Српски православни верници данас су поранили да уђу у капелу Свете Петке и да узму воду са њеног чудотворног извора. Већ око девет сати је била велика гужва, а у току дана се очекује да буде још већа. Један човек је истакао да је дошао јутрос у шест сати како би се помолио овоју чудотворки. Многима се указивала у сну и говорила шта треба да учине. Верује се да они који јој се помоле чистог срца жеља буде испуњена. Фотографије снимљене на лицу места говоре колико је ова Светитељка битна.
На овај велики празник, сматра се да жене не треба да раде тешке физичке послове, да перу веш, шију или слично. Овај дан треба да се сведе на молитву и прославу Свете Петке. Вече пред Свету Петку има посебно значење, те се након вечере иде одмах на спавање, уз молитву:
- Помози Боже, Света Петко и Света Недељо, опрости нас ако смо што погрешили; помози ми и сачувај ме Боже од туђе беде невиђене; сачувај ме од рђавих мисли; помози сутрашњи данче; дај Боже здравље, добро да спавам, рђаво да не сним, већ смиље и босиље; дај Боже здравље, срећу и напредак и да здрави и живи дочекамо сутрашњи дан!
На овај начин се након вечере молио само домаћин, а жене и деца би се само три пута прекрстили. Међутим, свако се може помолити на овај начин, а након молитве се спава.
Важно је и да се глава увек током спавања окреће истоку. Једна рука се стави под главу, а друга пружи. Увек се леже на десну страну. Тамо где има деце, соба се пре спавања окади тамјаном, да се деца у сну не би преплашила.
Људи који имају здравствене проблеме требало би да се умију освештеном водом или водом са извора Свете Петке. Уз умивање, потребно је и помолити се овој светитељки за коју се верује да је посебно милостива према обољелима и немоћнима. Свету Петку, на њен дан, 27. октобра многи призивају у помоћ, палећи тамјан и заливајући славски хлеб црвеним вином, помињући у молитвама Петковицу или Пејчиндан. Потом попију воду сакупљену с извора уз манастире посвећене њој.
Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века. По предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, она је била веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, она је напустила родитељски дом и отишла у Цариград, где се замонашила у цркви Свете Софије, а затим се запутила у Јорданску пустињу.
Током времена, њене чудотворне мошти преношене су много пута. На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен је 1238. године, по мишљењу једних, отео, а по мишљењу других, пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.
Када су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши. Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану. Султан Сулејман Други пренео је мошти Свете Параскеве 1521. године у Цариград. Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу, који их је пренео у Јаши и положио у Цркву Света три јерарха, где су и данас.
Ова светитељака се у многим крајевима слави и као крсна слава, а дан уочи славе потребно је провести у посту на уљу.