НАЈТУЖНИЈА ПРИЧА ЈУГЕ Њој је Чола посветио песму "Она спава"

У недељу увече, 1. септембра 1974. године, знајући да креће нова школска година, тројица из друштва која је долазила у тај стан, направили су договор да намаме неку девојку. Нису прецизирали која девојка је у питању, већ да буде случајна жртва.

Милица Костић се 2. септембра запутила у Крушевац, и како је стигла раније, решила је да прошета градом. Не слутећи да ће она бити баш та жртва младића који су имали паклени план.

Младићи су већ били у граду и пажњу им је привукла лепа девојка, тамне косе, која је ишла сама. Како су већ имали план, тако су и младој Милици пришли. План им је био да девојку замоле за услугу и намаме у стан. Како је младић био лукав а њој је изгледао безазлено, пристала је да му помогне, не слутећи да се ради о подмуклој превари.

Наивна Милица је схватила да је преварена када су се врата стана у којем ће се одвити пакао, затворила. Један од младића је девојку закључао у спаваћој соби, а онда убеђивао да се скине и не пружа отпор. Милица се опирала, плакала и убеђивала момке да је пусте рекавши им да је "сиромашна", "невина" и "девојка са села".

Иако је Милица викала и молила, њено запомагање није могло да се чује, јер су младићи пустили гласну музику. Намере насилника, које је и сама девојка увидела, биле су да је онеспособе да пружа отпор да би потом један за другим над њом извршили силовање.

И поред страха и незавидне ситуације у којој се нашла, Милица се бранила. Он је наставио са притисцима на које је она реаговала тако што је плакала, нарочито када ју је један напасник ударио. Милица је била упорна да се одбрани на све могуће начине.

Насилницу нису реаговали на њене молбе, били су упорни у својој намери. Схватајући да њено преклињање и молбе неће помоћи, била је упорна да сачува своју част. Милица се одлучила на нешто крајње неуобичајено. Решена да им не дозволи да је обешчасте, искористила је тренутак када је у једном тренутку остала сама, скочила је са једанаестог спрата кроз прозор.

Како се испод зграде налазио локал који је имао надстрешницу, то је девојци спасило живот. Током пада телом је закачила металну цев надстрешнице. Гости локала су одмах реаговали и позвали хитну помоћ.

BloombergAdria.com

Након скока, Милица је у болници поживела још два дана.

Интерсовање јавности и грађана Крушевца за догађај у Рубиновој кули био је велик. Исте вечери на месту догађаја се окупио велик број грађана и захтевао од наделжних најстрожије казне за починиоце. И наредних дана грађани су се окупљали на месту несреће, а скоро сви дневни листови у земљи су извештавали о догађају у Крушевцу, па је тако интересовање јавности за овај случај порасло у читавој земљи. Ипак уз сав труд лекара крушевачке болнице, Милица је услед тешке контузије органа, преминула у подне 4. септембра.

Милица је сахрањена 5. септембра 1974. године у родном селу Стројинцима, а њеној сахрани је присуствовало пар хиљада људи. На дан сахране крушевачке школе су обуставиле наставу, а Скупштина општине Крушевац је обезбедила 30 аутобуса за превоз ученика и грађана на сахрану. По одобрењу епископа жичког Василија, локални свештеник Мирослав Стефановић је Милици одржао опело. Насилници који су Милицу отерали у смрт били су осуђени на вишегодишње затворске казне.

Како је овај случај погодио све људе, тако се и познати певач Здравко Чолић, одлучио да посвети песму прелепој Милици.

Велики хит "Она спава", управо је посветио њој.

Како је изгледао њен последњи дан

- Догодило се да 1974. године наша Милица страда мученичком смрћу, а била је једна племенита душа, послушна, вредна. Имала је све врлине које красе човека. Настрадала је, али за нас је жива и живеће док ми постојимо и докле је света и века - рекао је својевремено за "Новости" казао прота Милан Костић, брат од стрица Милице Костић.

Прота Милан примио нас је у дом у Стројинцима, код Бруса, само неколико домаћинстава од родне куће његове сестре Милице. У њој више нико не живи. У суседној су, после смрти Миличиног рођеног брата Миломира, јула 2019. године, остали снаја и братанац. Стрме поткопаоничке стазе указују на вољу храбре ученице да из малог села освоји свет знања. Једина је у породици, тада похађала средњу школу.

BloombergAdria.com

- Сећам се њеног последњег одласка, видео сам је тог дана, баш одавде кренула је истим путићем у школу, као и много пута пре - сведочи прота Милан. - Мајка и отац су је испраћали у школу. Изгледало је као да је слутила да ће се нешто десити, окренула се према њима и заплакала је.

Била је добар ђак, додаје наш саговорник. Можда би, каже, завршила и Медицински факултет, постала лекар. Волела је да помаже другима, да се дружи. Чак три девојке су из породице Костић кренуле Миличиним путем, постале су медицинске сестре и докторке, пожртвоване медицинарке.

Прича о Милици не би била целовита да се не истакне њена вера. Зато одлазимо у Парохијску цркву Светог архангела Гаврила у суседном селу Дупци. Ту је у омаленој богомољи - брвнари, крштена је 7. маја, само две недеље по рођењу. Литургија је служена на дан њене смрти.

BloombergAdria.com

- Све ово што се догодило данас је гест нашег незаборава за њу, њену душу, за њен подвиг који је учинила - рекао је за "Новости" својевремено протојереј Вукман Петровић из Александровца, који је служио литургију.

- Сви знамо да је она настрадала да би сачувала своју целомудреност и достојанство.

(Новости/С. Бабовић)