МРЗЕЛА САМ ШТО ЈЕ ОНА БОЉА: Гоца кроз сузе о распаду Тап 011
29.10.2024.
16:27
ЧЛАНОВИ групе Тап 011 Милан Бојанић, Ђорђе Пајовић-Ђоле, Петар Ступар-Пера, Ивана Петерс и Гоца Тржан присетили су се својих почетака.
- Било је много сујете и код нас, али одрасли смо. Били смо јако млади и јако сујетни. Свађали смо се када је било време и тиме смо то превазишли. Увек је било напето, али публика то није могла да осети никада. Ја се нисам свађала, само сам била превише интензивна, мислим да сам била неподношљива. Схватала сам ствари мало озбиљније, све сам схватала лично и его ми је био огроман у том периоду - рекла је искрено Гоца.
- У то време смо се много зезали, наступали смо и по 7 дана недељно. Имали смо много мање новца и много мање смо зарађивали иако смо били најпопуларнији бенд тих времена. Искрено, новац није био разлог нашег разлаза. Ја сам пожелела да идем јер сам се презаситила. Ми смо сваки дан по цео дан били заједно, непрекидно. Више се ни пред излазак на бину нисмо шалили, морала сам да видим где ћу и шта ћу. Нисам се више добро осећала на бини. Новац јесте важан фактор, али заправо најважније је то што ми више нисмо имали тај елан. Требала нам је пауза. Разишли смо се без тешких речи и свађа - рекла је Гоца, на шта се њена колегиница надовезала.
- Ја сам остала и мислила сам да ће то моћи тако да функционише, али сам била свесна да ћу у једном тренутку наставити соло каријеру. Међутим, десило се бомбардовање, нисмо знали шта ће бити сутра са животом, а камоли са каријерама. Ја сам оформила бенд чисто да би ми било лепо у том моменту - додала је Ивана.
- Након распада се нисмо видели 10 година. Договорили смо се да се нађемо на вечери, али пошто су се ближили новогодишњи празници план је био да се видимо на сат времена. Остали смо 7 сати заједно, емоције су нас преплавиле - објаснили су музичари.
- Када је била наша прва проба у просторијама Арене, бенд се окупио и кренули су да свирају песму "100 дана у месецу", кад смо отпевале први рефрен, сећам се само да су ми сузе биле у очима. Ево и сада ме обузимају емоције. То је период мог живота где сам ја учила, имала сам највећу могућу срећу да ме о певању учи Ивана. Иако сам у том периоду мрзела што је она толико боља певачица од мене, тада ми је его био огроман. Када сам након толико година стала поред ње да поново певамо, она ми је рекла: "Боже, колико си ти напредовала са певањем", мени је срце тада било пуно - рекла је Тржанова кроз сузе.
- Имамо среће да смо одрасли у време када није било друштвених мрежа, да јесмо мислим да не бисмо толико опстали. Ми смо се тада свакога дана проводили, имали смо луде журке. Данас млади живе неки виртуелни свет. Успели смо да сачувамо своју приватност што нам је јако драго. Тада нису постојале друштвене мреже и негативан коментар није долазио махом до нас. Ако се некоме није свиђало то што радимо, ми то нисмо знали јер нико није могао то да нам напише - рекли су чланови групе, који се спремају за нове заједничке наступе.
(Блиц)