"НИСАМ ЗНАО ЧИЈА ЈЕ ЋЕРКА" Како је Лале освојио бившу жену?

Никад није имао "длаке на језику" и увек је врло отворено причао о нимало лаком одрастању. Ипак, чини се да се никад није оголио као у једном интервјуу пре пар година.

Говорио је о својим највећим љубавима, школи, трофејима, брату, смрти мајке коју је неговао са само 15 година. Причао је и о пријатељству са Немањом Видићем, али и о бившој супрузи Иви Бабовић, кћерки познатог бизнисмена Милије Бабовића, са којом има троје деце. По томе како је до детаља описао њихов однос, чини се да је Ива оставила неизбрисив траг у животу тренера ФК Војводина.

- Моја бивша супруга и ја имамо сјајан однос, иако нисмо заједно. Упознали смо се на Дорћолу у кафићу. Било је лето, долази нека девојка, носила је јапанке и сукњицу, и нешто се ваљда десило у граду и она је то препричавала свом друштву... Ја слушао шта она прича и укључим се... Кажем, није то било у том кафићу, већ у другом. Она ме погледа и каже: 'Нисам вам дозволила да причате са мном. Молим вас, гледајте своја посла!' Ја у том тренутку опалим да се смејем! Сутрадан, Немања Видић и ја одлазимо у кафић и опет је видим тамо. Ја јој машем, она ме погледа, и не губим време, одмах јој пошаљем туру пића. Прихвата... Надам се некој реакцији, нечему... Али ништа. Трећи пут, то вече, Вида, друштво и ја одемо на неку музику на сплав. Опет судбина. Мој и њен сто један преко пута другога. Она са шест другарица. Шта је ово?! Реко', е сад морам да је упознам! Нешто смо ми ђускали, она гледа мене, ја њу... Осамимо се. Ја је питам шта ће да попије, а она каже - воду! Па, где воду, види је шта пије?! Мене срамота да наручим неко алкохолно пиће, па и ја наручим воду. Кад је кренула кући, разменимо бројеве телефона... Ја се вратим у Шахтјор, она на студије у Лондон. Забављали смо се тако три и по године, а у браку смо били 11 година - испричао је Лалатовић за "Курир". 

Кад ју је упознао, није имао појма ко је она. 

- Нисам знао како се презива. Вукић ми један дан каже из које је породице моја Ива. Звонимир Вукић, нас двојица смо били заједно у Шахтјору. Приђе ми једном и пита ме: 'Је ли, бре, с ким се ти то забављаш? Звао ме један пријатељ да ме пита за тебе.' Питам - који пријатељ. Каже, отац твоје девојке. Питам, ко јој је отац?! Каже, како не знаш, то је ћале Стефана Бабовића (Милија Бабовић, бизнисмен, оп. а.), они су сви из Партизана! Реко', ко, бре, из Партизана, какав Партизан?! Онда је окренем и питам је: 'Је ли, бре, што ми не кажеш да си гробарка?!' Ма, ни мене ни њу то није интересовало, само смо се добро зезали. Са Ивом постаје озбиљно кад она завршава своје студије. Већ на почетку сам јој рекао да то мора тако, јер она треба да заврши факултет у Лондону, а ја уговор у Шахтјору. Знам да бих се много везао за њу да је дошла код мене у Доњецк, јер сам био у иностранству, да је дошла, прекинула би студије. Сигурно! А ја то нисам желео. Кад сам видео да она хоће све да батали због мене, то нисам дозволио, иако сам желео да живи са мном.

Летовање у Грчкој, на Криту и у Атини, одредило је њихову судбину. 

- Провели смо заједно 30 дана. Сами! Мене су многи питали да ли сам нормалан, како могу с девојком да будем толико времена сам. А мени лепо! Прелепо!Ту смо видели да се слажемо, да смо једно за друго. Почели смо да живимо заједно. Били смо на једној свадби, код мог сада нажалост покојној друга Декија и његове Бојане. Он је тада рекао Иви, која девојка мене одведе на море самог, ја ћу се том девојком оженити. Тада нисам знао да су она и Деки причали о мени. Успела је да ме одведе на море и ту сам знао да је то - то.

И просидба је била неочекивана.

- Били смо на свадби и ја сам јој рекао да бих волео да се узмемо. Она ме пита кад, ја кажем - одмах! Она опет: 'Је л' хоћеш?!' Ја: 'Хоћу!' 'Ајде, зови тату!', каже ми. И ја окренем ћалета, упалим ауто, одем на Дорћол и кажем му: 'Решио сам да се женим! Ива ми је рекла 'да'!' Нас двоје смо тада направили прави потез, иако више нисмо заједно. Ми смо сада најбољи пријатељи, имамо троје деце, које смо добили за три године и десет месеци.