Извор:Фото: Јутјуб принтскрин/Dok anđeli spavaju, Н. Скендерија, Игор Маринковић
"Дошли на гроб да једу, а молитва ништа"
31.10.2024.
17:09
ПАРАСТОС представља верски обред који се обавља у част преминулих, симболизујући молитву и сећање на њихову душу. У српској традицији, парастос се обично одржава трећег, деветог и четрдесетог дана након смрти, као и на годишњицу преминућа. Сваки од ових парастоса има своје посебно значење и прати га одређени ритуал.
Међутим, све више се акценат ставља на храну, као и на количину и квалитет оброка приликом парастоса. Велика и обилна припрема јела и пића прешла је у обичаје, па се догађа да се, када се гости наједу и напију, парастос претвори у гозбу. Отац Предраг Поповић је на свом Инстаграм профилу истакао да је парастос, пре свега, молитва за упокојене, која је најважнија.
- На гробље се иде због молитве. Парастос је молитва, молитва за упокојене. И није за џабе наша црква прописала да се парастоси дају на четрдесети дан, на шест месеци и склапа се година и да се у том интервалу, ако се стигне, направи споменик и да се освешта. Није то за џабе. То постоји процес због чега је то тако направљено - рекао је отац Предраг.
Отац Предраг истакао је да је разочаран онима који долазе на парастос искључиво због хране, а не због молитве за упокојене.
- 'А значи не може', рекох: 'Знате шта, два месеца да дајемо раније то не иде'. Лепо када падне тада ћемо да дамо. Ко је дошао због хране, због рибе, а није због прасета, тај боље да вам и не долази. 'Добро ћу да ја попричам са овим мојима, па ћу да се јавим', више ме није звао. Они су изашли и дали без попа. Дошли су на гроб, сервирали су храну, јели, пили и отишли кући. А молитва? Која молитва бре... Који покојник... Нема од тога ништа - рекао је отац Предраг и додао:
- Што је најгоре када дођу на гроб знате шта људи прво ураде? Запале цигару и ставе да гори цигара. Прво то ураде. Кад дођу запале цигару, пале свеће, онда ставе храну и ја кад дођем и кажем: 'Где је кадионица?', они : 'Уф, где је кадионица?' Крену да отварају, а оно кадионица била тамо где се пале свеће, они ту сакрили да неко не украде. А ови дошли, палили свеће, оно гараво, он изнео овако ми даје. Шта да радим сад са тим? Узимам, ложим кадионицу, овај ухвати пали цигару и ставља. Реко пријатељу: 'Гаси цигару, сад ја кадим, а ђаво после нека кади' - испричао је отац Поповић.