КОЈА МОЛИТВА, БРЕ? Предраг о парастосу "Верници чине грех!"

Парастос је молитвени обред у православном хришћанству, који се одржава у сећање на преминуле. Његов основни циљ је молитва за душу преминулог, тражећи опрост грехова и вечни мир. Парастос се најчешће одржава на гробљу, у цркви или у дому преминулог.Парастоси се обично обављају на одређене датуме: 9 дана након смрти, 40 дана, пола године, годину дана, и сваке наредне годишњице.

BloombergAdria.com

Међутим, све више се акценат ставља на храну, као и на количину и квалитет оброка приликом парастоса. Велика и обилна припрема јела и пића прешла је у обичаје, па се догађа да се, када се гости наједу и напију, парастос претвори у гозбу. Отац Предраг Поповић је на свом Инстаграм профилу истакао да је парастос, пре свега, молитва за упокојене, која је најважнија.

- На гробље се иде због молитве. Парастос је молитва, молитва за упокојене. И није за џабе наша црква прописала да се парастоси дају четрдесети дан, шести месеци и склапа се година и да се у том интервалу, ако се стигне, направи споменик и да се освешта. Није то за џабе. То постоји процес због чега је то тако направљено - рекао је отац Предраг.

Речи оца Предрага истичу разочарање према онима који долазе на парастос искључиво због хране, а не због молитве за упокојене.

- А значи не може? Рекох: 'Знате шта, два месеца да дајемо раније то не иде'. Лепо, када падне тада ћемо да дамо. Ко је дошао због хране, због рибе, а није због прасета, тај боље да вам и не долази. 'Добро ћу да ја попричам са овим мојима, па ћу да се јавим', више ме није звао. Они су изашли и дали без попа. Дошли су на гроб, сервирали су храну, јели, пили и отишли кући. А молитва? Која молитва бре... Који покојник... Нема од тога ништа - рекао је отац Предраг и додао:

- Што је најгоре, када дођу на гроб, знате шта људи прво ураде? Запале цигару и ставе да гори цигара. Прво то ураде. Кад дођу запале цигару, пале свеће, онда ставе храну и ја кад дођем и кажем: 'Где је кадионица?', они : 'Уф, где је кадионица?'. Крену да отварају, а оно кадионица била тамо где се пале свеће, они ту сакрили да неко не украде. А ови дошли, палили свеће, оно гараво, он изнео овако ми даје. Шта да радим сад са тим? Узимам, ложим кадионицу, овај ухвати, пали цигару и ставља. Реко' пријатељу: 'Гаси цигару, сад ја кадим, а ђаво после нека кади' - рекао је отац Поповић.

(Мондо)