ПИСМО МИРЕ ФУРЛАН СИНУ МИРКУ: Шта му је поручила пред смрт

Осим бројних улога, оставила је за собом и рукопис аутобиографије коју је постхумно објавио њен супруг Горан Гајић.

Она у књизи описује свој живот који је био препун узбуђења, величанствених успеха, падова, љубави и издаја...

Део у ком се обраћа сину многима је изазвао дубоке емоције.

- Да ли пишем ову књигу за тебе? Да би ти могао да разумеш шта се дешавало пре тебе? Како би могао провирити у далеки, давно нестали свет из ког су потекли твоји родитељи? Да ли уопште желиш да знаш нешто о томе? Да ли ти треба тај тежак пртљаг, пртљаг који твоја мајка вуче са собом цео свој живот, не налазећи начина да га бар зачас одложи? Или пишем за себе, себи? Зашто? Да ли зато да "боље разумем саму себе" покушавајући да детектујем скривену "причу" у раштрканом, нелогичном, хаотичном наративу својега живота? Док сам покушавала одговорити на та питања на која одговор није могућ, борећи се с речима језика који није мој (иако се дрско претварам да јесте), десило се нешто јако чудно: одрастао си. Не само то: Америка је постала другачија земља, земља злокобно слична месту које смо некада напустили с ужасом и у очају. Више нема сумње да су силе које су нас истерале из наших домова извојевале глобалну победу. Већ смо се једном борили с тим силама. Сада смо уморни. Исцрпљени понављањем. Уз то, прилично необично, ова књига постаје другачија књига. То више није књига сећања на далеко место и далеко време. Она постаје нешто пуно другачије: молба Америци и свету - стоји у одломку књиге написане на 640 страница.

Мира Фурлан рођена је 7. септембра 1955. године у Загребу, где је дипломирала 1978. глуму на Академији драмске уметности. Исте је године постала чланица ХНК у Загребу, где је остварила више запажених улога за које је вишеструко награђивана.