"Жена је можда умрла због мене, био сам будала"

- Када сам био кафански певач, она је завршила школу, дошла из Босне, прво смо били другари, па смо онда започели везу. Добили смо два сина, живели смо невенчано. Она је мени помогла, рекла ми је да је боље да нађем стан у Београду, да не бих путовао до кафане и до студија, ја сам размишљао, шта ћу у Београду. Зарађивали смо пуно новца, мислим да сам више пара зарађивао као кафански певач, него као звезда. Ја сам увек био шеф, бринуо се о разгласу, о свему, ако ниси адекватно обучен не можеш да певаш, ако ниси одговоран газда ти каже да више не долазиш.

- Моја жена је била супер лик, можда је и због мене умрла, ја сам био будала у то време. Неодговоран сам био према себи, жао ми је што се све то тако десило. Од кад се разболела ја сам био поред ње стално, нисам могао да јој помогнем, умрла је од карцинома. Ту болест нико није преживео, тако је можда морало да буде. Тешко је било живети са мном.

Из ванбрачне заједнице Вујић има два сина.

- Млађи се зове Немања, а старији Бојан. Били су мали када је супруга преминула, то је било невреме у глави, а онда ме питају ‘хеј, где си, нема те’. Тада сам престао да пијем јер ме је жена замолила, рекла ми је ‘ти си добар, али си за себе најгори, обећај ми да нећеш да пијеш’. Оно што ми је рекла тако ми се дешавало и дешава ми се у животу.

Певач је говорио и о подизању својих наследника.

- Има ту доста грешака, детету треба и отац и мајка. Ја сам путовао по турнејама, по три месеца, па шест и то су све велики недостаци. Супруга је морала да ради, а ја сам морао да их скућим од тих пара. Да сам имао спонзоре можда бих другачије живео, можда бих раније правио концерт.

Вујић не крије да му није било лако да смогне снаге да после смрти супруге изађе на сцену.

- Јако тешко, једно време ме нигде није било, могу да кажем да сам победио опет себе. Морао сам да наставим да живим, помогнем деци, јер шта бих онда урадио, ништа.

(Нова)