ДО КРАЈА 2024. НАЈТРАЖЕНИЈИ: Помама за овим занимањем у СРБ
04.11.2024.
14:35
У СТРУКТУРИ наше привреде доста тога зависи од сезонских послова и доба године. Сви летњи послови сада посустају, а од новембра крећу додатна запошљавања у сектору трговине, јер је то месец акција и снижења цена.
Стручњаци подсећају да су очекивања по питању новог запошљавања већа у односу на август.
Сви летњи послови сада посустају, а од новембра крећу додатна запошљавања у сектору трговине, јер је то месец акција и снижења цена. Онда долази децембар, пред празнике, када је куповина на свом максимуму. У Србији је у трећем кварталу ове године, према најновијим подацима Републичког завода за статистику, било запослено 2,36 милиона радника, али је у односу на претходно тромесечје број запослених био мањи за 1.498 радника.
Ипак, ако се најновији подаци упореде са онима из трећег квартала 2023, број запослених је већи за 4.910 људи. Економисти из часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ) подсећају на то каква су очекивања компанија за наредна три месеца по питању броја запослених радника.
– У анкети у септембру 28,9% компанија се изјаснило да планира да повећа број запослених у наредна три месеца. Уз то, и 0,5% фирми планира смањење у истом периоду, што је нешто бољи резултат у односу на август (један одсто) – наводи се у најновијем часопису МАТ.
Стручњаци подсећају да су очекивања по питању новог запошљавања већа у односу на август, као и у односу на упоредиви септембар прошле године, додаје се у анализи.
Ипак, Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, сматра да ће већина компанија у Србији до почетка 2025. тежити да испуни пословне планове, а да ће нова запошљавања спроводити само онда ако су у плану нове пословне активности или ширење обима посла, што се махом дешава тек с пролећа.
У структури наше привреде доста тога зависи од сезонских послова и доба године. Сви летњи послови сада посустају, а од новембра крећу додатна запошљавања у сектору трговине, јер је то месец акција и снижења цена. Онда долази децембар, пред празнике, када је куповина на свом максимуму. Зато су и потребни радници у трговини, превозу и дистрибуцији робе, али и у маркетингу и дизајну, јер се сада на интернету качи и припрема велики број реклама – истиче Рајић, додајући да, с друге стране, број запослених у грађевинарству опада, јер део грађевинских послова застаје око новогодишњих празника или им се интензитет смањује.
– Стога, сем у наведеним областима, нова запошљавања у новембру и децембру нису типична – додаје он и подсећа да је у последње две године инфлација "појела" сав привредни раст.
– Ми смо заправо имали само одржавање тог раста, а повремено неке фирме су имале да понуде висококвалитетне технолошке производе, због чега јесу забележиле развој и раст, успевајући да пласирају робу и на друга тржишта. Ипак, таквих фирми је мало у структури наше привреде – истиче Рајић, који сматра да прави ударци на привреду долазе тек када инфлаторни талас прође.
– Те последице ће тек сада фирме у Србији да осете, па ће многе, уместо да улажу у развој, морати да инвестирају у санирање последица инфлације. Тада ће се заправо дешавати да капацитет за даље запошљавање крене да опада, јер у пракси једна година инфлације значи две године стагнације у бизнису – објашњава Рајић.