ЛУКАС УХАПШЕН У САБЉИ: Шта се десило на Легијином крштењу?

Аца Лукас ухапшен је 2003. године у акцији "Сабља", баш када и Светлана Цеца Ражнатовић. О догађајима из тог периода причао је за домаће медије и открио како је и због чега завршио прво у Централном затвору, а потом у Падинској скели.

"Пиштољ ми је био у спаваћој соби, у жениној ташни. Кад је полиција дошла и питала ме да ли у стану имам нешто од оружја, одмах сам га извадио и предао им. Направили су записник и одвели ме у Централни затвор. Довели су ме у затвор око три-четири ујутру. Нико од затвореника то није знао. Када сам ушао у ћелију, гледао сам где има слободан кревет да легнем. Пошто сам био измрцварен, заспао сам".

Лукас је потом рекао да га је пробудила препирка "да ли је то онај певач или није".

"Будим се ујутру и чујем: "Јесте, није, ма јесте, ма није". Помислим, шта је сад? Кад оно четири главе гледају у мене. Покушавају да провале да ли је то Аца Лукас. То ми је било симпатично и одмах сам им рекао да сам то ја. Било им је непојмљиво да се пробуде у затвору поред Лукаса", причао је Аца и додао:

"Због мене су нас све једног дана извели напоље. Поређали су нас у ходник и скинули до голе коже. Испретурали су нам ствари због тога што сам урлао. Стајали смо голи напољу и седам полицајаца је дошло испред мене и обратило ми се: "И шта ћемо сад? А, Лукас, причај! Мало си горе, мало си доле." Одговорио сам једном: "Ја сам ту месец, два, три, а ти си цео живот, ти из затвора изаћи нећеш" .

Вуксановић је открио због чега је осуђен, али и да се одрекао права на жалбу.

"Ја сам био осуђен због поквареног пиштоља. Одрекао сам се права на жалбу и отишао у "Падинску скелу". Тамо је било као у бањи, могао си да изађеш напоље да тренираш. Кад сам изашао из затвора, био сам бесан, лоше сам се осећао и доживео сам породичну трагедију - отац ми је умро. Ма, не поновило се никад".

"Земунски клан сам знао из града, као и све друге људе. У полицији су ме питали зашто сам певао код Легије на крштењу? Па, певао сам му зато што сам певач, да сам кувар, вероватно бих му кувао. То славље је било у хотелу 'Југославија'. У Шилеровој нисам певао, али сам био на кафи. Игром случаја сам се тамо задесио. Не видим ништа лоше у томе. Дружим се с разним људима. Душана Спасојевића сам упознао у граду и он ме је звао да дођем код њега да видим шта је направио. Ништа нисам радио из интереса, само сам радио свој посао. Можда ја нисам смео да кажем тим људима да нећу да певам".

(Информер.рс)