СРПСКА КЛЕОПАТРА: Ко је била УНУКА великог вожда?

Кнез Александар Карађорђевић, Карађорђев син, и кнегиња Персида имали су десеторо деце од којих је четворо умрло у детињству и раној младости. Ипак, ни деца која су преживела нису имала лак живот. Нарочито је трагична била судбина друге Александрове ћерке, принцезе необичног имена – Клеопатра Карађорђевић.

Клеопатра Карађорђевић била је друго дете (и друга ћерка) кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде, сестра краља Петра И.

BloombergAdria.com

Рођена је 1835. године у Влашкој где је породица живела у то време. У Србију су дошли октобра 1839. када је њен отац, Карађорђев син, постао ађутант кнеза Михаила Обреновића.

Александра Карађорђевића су уставобранитељи изабрали за кнеза Србије 1842. године, а две године касније породица се преселила у двор (данашњи Стари двор тј. Скупштину града Београда).

И тако се седмогодишња принцеза Клеопатра обрела на двору, окружена сјајем и гламуром, али и у епицентру политичких дешавање у тадашњој Србији.

Клеопатра постала једна од најученијих жена

Клеопатра је одрастала са две године старијом сестром Полексијом за коју је била веома везана. Када су девојчице напуниле 10 и 12 година поставило се питање њиховог образовања.

Иако у оно време није било необично да се женска деца уче само кућним пословима и основима лепог понашања, кнез Александар је за своје ћерке желео нешто више.

BloombergAdria.com

На препоруку Илије Гарашанина и Јована Хаџића Клеопатри и Полексији је за приватног учитеља изабрао Матију Бана, једног од најученијих дубровачких Срба који је због тога специјално из Цариграда допутовао у Србију.

И тако је принцеза Клеопатра постала једна од најученијих жена тог доба у Србији. Савременици су причали да је била веома лепа, али тиха и повучена.

Љубав која је могла да помири две династије

Чешки композитор и пијаниста Алојз Калауз који је тих година боравио у Београду, за Клеопатрин 15. рођендан је компоновао песму "Што се боре мисли моје" на речи које је написао кнез Михаило Обреновић.

Средином педесетих година 19. века нумеру је поново компоновао Корнелије Станковић и та песма је за време друге владе кнеза Михаила редовно извођена на баловима у Београду.

О томе да ли су између кнеза Михаила и принцезе Клеопатре постојале неке симпатије или чак и љубав која би могла да заувек помири династије Карађорђевића и Обреновића и данас се расправља. Како било, Клеопатра се 1855. године удала за Милана Петронијевића, сина угледног српског политичара и бившег председника владе Аврама Петронијевића.

Ипак, брачна срећа није била дугог века. Већ болесна (иако данас са сигурношћу не знамо од чега највероватније је у питању била туберкулоза), Клеопатра је убрзо пала у постељу и умрла пет месеци касније у бањи Глајхенберг у Штајерској где је била на лечењу. Био је 1. јул 1855. године.

Сахрањена је у породичној гробници у Тополи, касније у цркви Светог Ђорђа на Опленцу. Имала је само 20 година.

(Лепоте Србије)