МЛАДИ У СРБИЈИ: Отаџбина, подршка Русији, шта кажу о Космету

Када је реч о односу са родитељима, већина младих наводи да се са родитељима слаже. Највећи проценат је религиозан, и види будућност у граду у којем живи, 32 одсто, а тек четири одсто њих види себе у САД.

Подељени су по питању поновног увођења обавезног војног рока - 45 одсто њих га подржава, наспрам 44 одсто који му се противе.

Све то показује истраживање "Насилни екстремизам и млади: од дезинформације до радикализације" које је урадио Центар за слободне изборе и демократију (Цесид).

BloombergAdria.com

Запослени желе да остану, незапослени желе да се селе у ЕУ

Највећи проценат младих наводи да своју будућност види у граду у коме тренутно живи - 32 одсто. Своју будућност у Београду види петина младих - 21 одсто, док нешто мањи проценат младих, 19 одсто, своју будућност види у некој од земља Европске уније или Норвешкој и Швајцарској.

С друге стране, сваки једанаести испитаник своју будућност види у неком другом граду у Србији, не у Београду. Да у Сједињеним Америчким Државама види своју будућност наводи свега 4 одсто младих, док 3 одсто наводи да своју будућност види у некој од земаља у окружењу Србије која није чланица ЕУ. Сваки десети испитаник наводи да своју будућност види негде другде.

У граду у ком тренутно живе, своју будућност натпросечно виде запослени у јавном сектору, високо образовани, млади од 26 до 30 година, они који живе са супругом/партнером и децом, они који живе у Војводини и млади бошњачке и албанске националности.

С друге стране, своју будућност у Београду изнад просека виде ученици/студенти, они са завршеном основном школом или ниже, млади српске националности и они од 15 до 18 година. Своју будућност у некој од земаља Европске Уније изнад просека виде незапослени, млади који живе сами или са цимером/цимерком и млади ромске националности.

66 одсто младих никада се није осетило дискриминисано

Две трећине младих, 66 одсто, никада се није осетило дискриминисано нити је доживело неправду у свом окружењу. Да је доживело дискриминацију или неправду, али ретко, рекло је 22 одсто испитаника, док 8 одсто наводи да се често осетило дискриминисаним.

Дискриминацију редовно доживљава 4 одсто младих у Србији. Роми, Хрвати, Бошњаци као и испитаници који нису желели да се изјасне које су националне припадности, натпросечно су наводили да су редовно доживљавали дискриминацију или неправду.

Да су често доживљавали дискриминацију, изнад просека су наводили Хрвати, Роми и Албанци. Они који су по националности Срби или спадају у неку другу националну групу од оних понуђених, натпросечно су наводили да се нису никад осетили дискриминисано у свом окружењу.

BloombergAdria.com

Млади и политика

Свака друга млада особа у Србији сматра да се држава у којој живи креће у лошем смеру - 49 одсто, док свака трећа, 34 одсто, верује да је правац у коме се креће држава добар. Управо међу оним младим људима који своју будућност виде ван земље изнад просека је Цесид пронашао испитанике који верују да се Србија креће у лошем правцу и који су песимисти по питању будућности земље.

Евидентна је и корелација у перцепцији правца кретања државе и степена образовање испитаника – што је испитаник образованији, приметнији је и песимизам по питању правца кретања државе. Песимизам према будућности Србије је изнад просека присутан и код младих Београђана, код оних који су старији од 19 година, али и код младих који долазе из редова бошњачке, албанске и ромске националне мањине.

Занимљиво је да Цесид међу младима који имају осећај да се Србија креће у лошем правцу изнад просека налази оне који верују да алтернативу демократији као систему владавине треба тражити у недемократским системима владања.

У просеку, на целокупном узорку, 13 одсто испитаника сматра да недемократски систем владања понекад може бити бољи од демократије, док међу онима који верују да се Србија креће у лошем правцу њихов проценат износи високих 20 одсто.

BloombergAdria.com

Војни рок

Млади у Србији су подељени по питању поновног увођења обавезног војног рока у тој мери да је 45 одсто оних који ово подржавају, наспрам 44 одсто оних који се противе овој мери.

Сваки девети испитаник не може да процени, ни да се изјасни по овом питању – 11 одсто.

Противљење војном року је у нешто већој мери присутно код образованијих слојева становништва, код оних који живе у Београду и, очекивано, припадника националних мањина. Нешто ближи ставу да војни рок треба вратити су Срби, затим они који имају завршена четири разреда средње школе и млади који живе у јужним и источним деловима Србије.

Смањење процента младих који подржавају увођење војног приметно утиче и на мању жељу испитаника да учествују у ратним сукобима ради одбране интереса народа коме припадају.

BloombergAdria.com

Питање Косова и Метохије

Једна петина испитаника (19 одсто) верује да ће проблем Косова и Метохије још дуго времена бити актуелан као замрзнути конфликт, док је наспрам њих 13 одсто оних који верују у поделу КиМ између Србије и Албаније.

Жене, високо образовани испитаници, они који долазе из Војводине и Београда, као и млади Бошњаци су већи песимисти од просека када је у питању останак Косова и Метохије у Србији. Грађани који живе на селу у централној Србији, они који имају 15 до 18 година, верују у то да Србија неће изгубити овај део своје територије, али су такође свесни да постоји могућност поделе или замрзнутог конфликта.

Када је у питању актуелни сукоб у Украјини који је довео свет на ивицу највећег рата у последњих 70 година, млади у Србији већински подржавају руски наратив.

BloombergAdria.com

Религија

Највећи проценат младих наводи да је религиозно, али да не прихвата све што их њихова вера учи (36 одсто), док 19 одсто младих наводи да је уверени верник и прихвата све што га његова вера учи.

Нешто мањи проценат младих - 16 одсто наводи да размишља о томе, али није начисто да ли верује или не. С друге стране, сваки девети испитаник наводи да не размишља о религиозности, док сваки једанаести испитаник наводи да није религиозан, али нема ништа против религије. Свега 2 одсто младих наводи да није религиозан и да је противник религије.

Истраживање је рађено од 23. августа до 10. септембра 2023. године, на 1.000 младих грађана и грађанки од 15 до 30 година.

(Блиц)