Верници уз Ђурђиц обележавају 6. маја и дан његове смрти (Ђурђевдан). Ђурђиц за разлику од Ђурђевдана није обележен црвеним словом у богослужбеном календару. Не спада у заповедне празнике иако је од великог значаја за православну цркву и за овај дан везују се многи обичаји.

Важни обичаји

У селима по Западној Србији постоји обичај клања црног петла или пилета, а у Херцеговини црног јарета. Оба обичаја обављају се у строгој тишини, како би се домаћини заштитили од напада вукова.

Обичаји су настали због тога што се од Ђурђица па до празника Светог Мрате 24. новембра називају Вучји дани (Мратинци), а Свети Мрата је заштитник вукова.

Иако Ђурђиц није црвено слово, веома је важан и поштован празник међу верницима, па се тако на овај дан не раде тешки послови и ручни радови.

Такође, строго је забрањено ловити вукове, јер ће ловце у супротном задесити велика несрећа и малер који ће их пратити и целе следеће године.

Такође, верници би сутра требало да се помоле Светом Георгију за спас и благостање и изговре ову молитву:

"Муке страшне избегао није, дивни Великомученик Свети Георгије. Све земаљско он презре и одрече, да Царство Небеско вечно стече. Видело је у тами што нам свима сија, слава дивног Великомученика Георгија. Душа наша смерно благодари, заступника таквог што нам Бог подари. Сваком ко помоћ и спас од њега затражи, име светога љубав и веру оснажи. Зато се теби у муци молимо, и твоје помоћи вапијући просимо. Услиши и сада молбе наше невољне, молитве прими скромне, драговољне. Нека заступништво твоје за нас не бледи, не остави нас у невољи и беди. Чуј глас напаћеног нашег рода, сети се српскога народа. Да нам душман више не прети, помози нам Георгије Свети. Амин."