ПОГУБЉЕН 2ПУТА: Спасио га узвик,али му пресудио крвави новац

Након што је ухапшен и осуђен 2018. године на смртну казну због убиства, које је негирао, прво погубљење било је заустављено кад је породица жртве вичући затражила опрост, преноси Дејли мејл.

Његово беживотно тело скинули су с вешала након 28 секунди и успешно га реанимирали. Прва смртна казна 27. априла у затвору Ghezel Hesar у околини Техерана тада је била отказана. Према иранском шеријатском закону, породица жртве може да тражи исплату како би поштедели живот починитеља или му опростити.

Међутим, породице осуђених често не могу да приуште износ који би требало да плате за њихов живот. Ализадех је остао под претњом смртне казне, јер није био постигнут договор за исплату са жртвином породицом.

Организација Iran Human Rights (ИХР), која прати погубљења, објавила је да је поновно обешен у затвору Ghezel Hesar у среду ујутру.

Смакнућа се обично проводе у групама, истог дана сваке недеље. Објавили су да се радило о талентованом студенту, који је признао кривицу током мучења. ИХР је у саопштењу такође критиковао режим.

- Осим нехуманости смртне казне и недостатка праведног суђења у овом случају, Ахмад Ализадех је још једном доживео ову окрутну и понижавајућу казну, а његово поновно погубљење је злочин према свим међународним стандардима - рекао је шеф ИХР-а, како преноси Дејли мејл.

Вешање је најчешћи начин погубљења у Ирану од касних 1980-их. Ове године, према подацима ИХР-а, забележен је нови пораст погубљења, с најмање 166 смакнућа забележених само у октобру, што је највећи број у једном месецу откако су почели да их документују пре 17 година.

Потресне слике и снимци откривају да су неки од осуђених на смртну казну вешани помоћу дизалица - спором и болном смрти док их дижу уз помоћ омче и даве. Грађани се подстичу да гледају смакнућа, а понека се чак емитују и на телевизији. У случају да се вешања изводе помоћу стајања на столцу, породице жртава имају право да је измакну испод осуђених.

Према закону, вешање се може комбиновати с другим облицима кажњавања, попут бичевања, ампутације или разапињања. Активисти оптужују режим да користи смртну казну као средство утеривања страха у друштво, с обзиром да неселективним погубљењима убијају више грађана по броју становника неко било која друга земља, преноси Јутарњи лист.