Добио ново лице и руке па пронашао љубав свог живота
16.11.2024.
11:01
НЕ СМЕТА МИ да буље у мене, и ја бих исто тако. Могао бих да направим журку сажаљења, али то једноставно нисам ја.
Мушкарац који се подвргнуо првој у свету трансплантацији лица и обе руке открио је да је пронашао љубав пет година након своје ужасне несреће и сада су се верили. Џо Димео (24) из Њу Џерзија задобио је опекотине трећег степена на 80 одсто тела када је у јулу 2018. слупао свој Додге Цхалленгер.
У месецима који су уследили, Џо Димео је прошао 20 реконструктивних пластичних операција и пресађивања коже. Затим је, у августу 2020, прошао кроз трансплантацију лица која је трајала 23 сата. Џоово лице донирала је жртва можданог удара која је умрла у 48. години.
Након свега што је прошао, Џо је пронашао љубав Џесику. Повезали су се због заједничке љубави према бостонским теријерима и полако су се упознавали у последње две године.
- У почетку смо развили везу на даљину, а онда сам се преселила из јужне Калифорније како бих му била ближе и од тада је било супер - изјавила је Џесика, која ради као медицинска сестра.
- Он је прилично миран тип па се у почетку, када га тек упознајете, држи повучено и само посматра околину. Но врло је образован и може да разговара са сваким. То ми се јако свиђа код њега, волим што је нежан, љубазан и тако храбар. Без обзира на све што је прошао, он је и даље тако позитиван - изјавила је.
- Волим Џоа изнутра и споља јер је забаван тип, зна шта жели у животу и био је врло зрео за своје године - додала је.
Захваљујући опсежној терапији, Џо је полако почео да стиче своју независност и сада чак поново вози.
- Када сам био под опекотинама, нисам тражио љубав, али сам увек био уверен да ће ми се она на крају догодити јер сам изнутра исти. Ништа се није променило, осим моје коже - навео је Џо.
Каже да је невероватно да је сада поново независан, а људи су пресрећи због његове веридбе као и венчања које је највљено за 5. децембар.
- Након операције био сам као на 0% - нисам могао ништа да урадим. Сада се осећам као да сам на 50%. Могу да кувам, чистим, перем веш и могу боље да користим свој телефон. Опет могу да возим. Управо возим Субару Цросстрек своје девојке. Још немам свој ауто. Нисам стварно мислио да могу да мотивишем људе све док ми неко није послао поруку и рекао "Ти си ме спасио од самоубиства" - испричао је.
- Никада нисам мислио да то могу да учиним са својом причом и то ме је терало да све више причам о томе. Имао сам неколико опечених људи који су ме саветовали, како да се носим са свим. Само треба наставити да се понашаш као и пре - изјавио је.
Осим тога, сазнао је и ко су му најбољи пријатељи.
Године 2018. Џо је доживео несрећу тако што је заспао за воланом, након што се враћао с посла из ноћне смене. Аутомобил је ударио у ивичњак и затим експлодирао, а он је преживео само зато што су га људи извукли из пламена.
- Био сам 80% изгорео. Морали су да ми ампутирају врхове прстију до другог зглоба, а затим су морали да ми зашију капке јер су били изгорели. Било је то као да гледам кроз ланчану ограду. Пристао сам на трансплантацију лица кад ми је понуђена - изјавио је.
Први пут након трансплантације, Џо је проговорио о свом донору, који је преминуо када је био двоструко старији од Џоа сада.
- Није било чудно добити лице некога ко је готово двоструко старији од мене јер сам био потпуно спреман да поново започнем свој живот, знао сам да не могу да останем онакав. Сада сам се помирио с тиме. Мој донор је била 48-годишња жртва можданог удара из Делавера која је умрла два дана пре моје операције. То је дословно све што знам јер су лекари одбили да ми кажу више - изјавио је Џо.
Никада није имао никакав контакт с породицом или пријатељима донора.
- Рекао сам свом доктору да бих више волео лице девојке само да не бих морао стално да се бријем! Узели су кожу, а затим мишиће, тетиве, нерве и све мале вене које су спојене на њу како би крв текла у кожу. Било је јако интензивно кад сам дошао себи. Чим сам се пробудио, одмах су ме пратиле медицинске сестре и лекари - навео је.
Било је изузетно тешко. Првих неколико недеља није физички био у стању ни да помери прсте.
- Морали би да ми их преместе само како би мишићна меморија дошла до тог места. Покушавао сам да развијем мишићну меморију тако што сам стиснуо сваки прст, а затим се претварао да узимам коцкице пене и покушавао да зграбим флашу с водом. Кад су ме људи први пут видели, моји родитељи су били пресрећни - присетио се.
Након несреће која му је променила живот, Џо каже да је на тежи начин сазнао ко су му прави пријатељи.
- Када сам имао несрећу, изгубио сам пуно лажних пријатеља. Било је тужно видети како сви моји лажни пријатељи одлазе, али онда схватиш ко су ти прави пријатељи и више их цениш. Преостали су ми само моји прави пријатељи и они су ме увек подржавали у свему што сам желео да радим - изјавио је.
Људи га, наставља, често гледају јер је висок 185 центиметара и доста широк, а и носи кратке рукаве па му се виде руке с новом кожом.
- Не смета ми да буље у мене, и ја бих исто тако. Могао бих да направим журку сажаљења, али то једноставно нисам ја. Пишем књигу па желим то да објавим, девојка и ја тражимо кућу, стан нам је постао премали. Такође, волео бих да набавим свој ауто - прича Џо.
Наводи како ће због стања коже бити на лековима до краја живота.
- Узимам око 15 таблета дневно. Главне три само спречавају одбацивање мојих трансплантата, а остало су само електролити које одузимају сви лекови за трансплантацију - нагласио је, пише Даилy Маил.
(24сата.хр)