УЧИТЕЉ МЕ НИЈЕ ВОЛЕО ЈЕР САМ РОМКИЊА: Зејна о детињству

Зејна Муркић успела је да се пробије високо у музичком свету, али њен живот није био нимало лак. Она је својевремено о томе искрено говорила.

Одрасла је у Лозници, за коју је вежу само лепе успомене.

 - Живела сам у кући са мамом Мирсадом, оцем Бегом, сестрама Санелом и Марчелом, баком и деком. Имали смо малу фарму на којој смо чували коње и козе. Пошто је деда волео да сади воће, поврће, кукуруз, имали смо и њиву, а предњи део дворишта нам је био сав у цвећу. Када ме је мама донела на свет, сви су у породилишту желели да се сликају са мном јер сам била слатка мала црна девојчица са афро-фризуром. Тата ме је, када сам имала осам месеци, сасвим случајно испустио из руку, па сам пала на под. Спустио је поглед и видео да ме нема, а ја сам у том тренутку буквално трчала. Нису могли да верују да ћу тако брзо и непланирано проходати - прича Зејна и додаје да је детињство углавном проводила напољу играјући се са сестрама.

Зејна каже да је од оца наследила уметничку црту, а од мајке дар за кување.

- Отац ме је, док сам била мала, водио у сваки клуб и кафић. У Лозници је био познат по томе што је одличан фризер, али и по плесу. Осамдесетих се такмичио у диско-денсу и остварио велике успехе. А мајка је била домаћица, па због ње данас знам да кувам, а најбоље правим пите.

Зејна је 1993. године уписала Основну школу. Већ у првом разреду сусрела се с предрасудама, које су је само ојачале за даљи живот.

- У ту школу сам ишла само једно полугодиште, јер ме учитељ није волео. Био је непријатан према мени само зато што сам Ромкиња. Због њега сам навукла трауме. Имала сам психичку блокаду и нисам могла да учим, па сам добијала само двојке. Збијао је шале на мој рачун, а остала деца су се смејала. Вршњаци ме нису задиркивали, али се нису ни дружили са мном. Увек сам била сама. На одморима сам шетала око школе, ужинала и одмах се враћала у своју клупу. Родитељи су ме на крају првог полугодишта исписали и уписали у другу основну школу. Тамо ми је било супер. Учитељица Оливера је инсистирала на томе да се осећам добродошлом. Тада сам стекла прве другаре. У школи сам ређала само петице, јер нисам имала никаквих проблема са учењем - прича Зејна и додаје да је тада направила и прве музичке кораке:

- Са десет година била сам први глас у хору. Стајала сам напред и певала док су иза мене били моји вршњаци. Било је дивно. Сећам се да мама и тата због посла нису стигли да дођу на мој први наступ, али су рекли: "Има времена, она ће једног дана постати звезда и гледаћемо је стално". Ето, били су у праву! Имали су јаку интуицију и веровали у мене.

Након завршеног основног образовања певачица је уписала Економску школу, смер Туризмологија.

(Информер)

БОНУС ВИДЕО: