"Ја верујем да је он жив!" Дафина о Жељку Ражановићу Аркану

Када би вам се Милош Петковић представио својим надимком - Дафина, сигурно не бисте могли ни да замислите колико се тајни, опасних за себе и друге, крије иза овог питомог надимка.

Милош Петковић Дафина био је бивши наредник Српске добровољачке гарде и један од телохранитеља Жељка Ражнатовића Аркана, криминалца и вође те паравојне формације, која је многе породице у бившој Југославији завила у црно.

Арканово поверење према њему било је толико да му је и живот препустио, а до сада непознате детаље о гарди, Аркану и Легији изнео је за Балкан Инфо.

"Упознао сам Арканову куму док сам радио као молер. И ја сам њој завршавао неке радове на њеној кући, а иначе те радове је Аркан финасирао. И једног дана када је он дошао, погледао ме и питао да ли хоћу да се придружим његовој гарди. Пристао сам." почиње своју причу Петковић, додајући да му се Аркан на почетку чинио као неотесан и тврдоглав човек.

Већ у новембру 1993. године Дафина је приступио Српској добровољачкој гарди. Познати Легијин дрил дочекао га је одмах на почетку.

"Било је тешко тих првих дана. Када сам их све видео тамо ја сам питао да ли могу да се вратим у Јерковић. Али ето успео сам да издржим једно четири месеца. Малтретирали су ме само тако, да би ме довели у ред. Чак сам тада бацио био и бомбу у неки бунар па су ме казнили тако што су ме малтретирали три дана и три ноћи. Казна је била ужасна. Иначе да се зна, нису сви у гарди примали плату. Проблем је био што је Легија делио плату, а да би је примио мораш да дођеш испред њега и да му рапортираш. И било је типова дођу, он их нешто пита, они се збуне и он их отера. Он је имао оне урокљиве очи. Свима су нам рекли да га не гледамо у очи већ у паре које држи у руци. Легија је сматрао да ако неко има страх да од њега подигне плату, шта ће сутра бити са таквим у некој борбеној акцији. Многи нису ни ручали јер су се плашили Легије. Он је имао обичај да стоји тамо где пролазиш кад узимаш храну. Стане и гледа те оним очима, намрштен. И многи због тога нису ни улазили у кухињу и тако су остајали без ручка."

Бег из гарде

Дафина није дуго остао у Српској добровољачкој гарди. Није отишао уз руковање и "срећан пут" јер - из гарде се једноставно није одлазило. Из гарде си могао само да побегнеш.

"Тог дана када сам одлучио да побегнем била је нека киша. Ја и још један смо се спаковали, понели пиштоље и паре. Пуковник Мачак је направио једну грешку коју сам ја после испричао Аркану. Он је имао неке девојке које је доводио на секс. И ја сам чекао да оне дођу, знао сам кад је тај термин и лепо сам израчунао - док се оне скину, док он крене у акцију... И тад сам ја побегао. Јурили су ме тим џипом, терен је био незгодан, некад немаш где да се сакријеш. Успели смо да после ухватимо аутобус за Нови Сад али нисмо смели после бусом за Београд јер сам предвидео да ће Аркан да блокира аутобуску и железничку станицу. Из Шида сам звао Аркана и он ми рекао да дођем слободно код њега и да ми нико неће смети ништа. Наручио је сок и тражио да му испричам како сам побегао."

Увидевши да је Дафина човек од акције, након разговора Аркан му је понудио да ради за њега. Добио је посао да чува део где командант спава. Ко је хтео да види Аркана, морао је да прође кроз његове руке и детаљну процедуру.

Правила су била ригорозна и важила су за све. Чак и познати криминалци остављали су оружје на улазу. Свако је морао да буде најављен, и свако је морао да добије дозволу да види Аркана.

"Једном је тако дошла Мира Шкорић и она је одбила да је претересемо. Јавили смо Аркану и он нам је рекао да је пустимо на доња врата. Он ју је онда претресао и ишамарао. Нисам био тачно поред њих али сам чуо да је она доносила неку дрогу."

Цецина и Арканова "свадба века"

Венчање Цеце и Аркана у медијима је названо "свадбом века." А како и не би. Житорађе није имало струју све док Аркан није тамо крочио, а црква у којој се пар венчао припремана је чак три дана.

"Било је напета сва та припрема око свадбе. Цеци се шила хаљина у Италији па је био проблем што су морали да се нађу људи који нису осуђивани који су могли да са Цецом оду у Италију. Десио се један инцидент. Аркан је снимио једног фотографа који није био позван. И онда је узео моторолу и почео да се дере. Тако да је том фотографу пришло обезбеђење и одузело му фото апарат. Али ето остало је то како је он ушао непозван. Ја сам после сишао до улаза и питао оног што је стајао тамо како је овај ушао, али он каже да нема појма. Ма мора да га му је тај фотограф дао десет марака да би ушао."

Ћента ми је купио ципеле

"Питао ме је пред свадбу Аркан да ли имам одело. И ја сам имао већ једно које сам купио од пара које сам зарадио. А имао сам и ципеле али сам хтео да се Аркан мало отовори за свадбу. Глупо је да све имам. Ћента у том тренутку вади 500 марака. А тад си за 100 марака могао да купиш свашта. Ципеле су биле 50 марака. Тих 500 марака сам трошио девет дана. Свашта сам купио. Нисам могао да потрошим. Купио сам сат, ципеле... А кравату ми је поклонила жена од једног полицајца из речне полиције. Тад сам се ја бавио швалерацијом."

Колико моћан је био Аркан са својом машинеријом сведочи и чињеница да је свом другу полицајцу интервентна објаснила да његова жена може да буде с ким хоће, и да се не меша у његову и Дафинину везу.

А пара је било напретек:

"Па ми смо паре добијали и од Аркана и од Државне безбедности. Знаш ли ти шта значи кад од ДБ добијеш 3.000 марака а од Аркана 1.000 марака. Еј бре па ја сам само патике у то време плаћао 300 марака."

Аркан је жив

Када је Аркан убијен, Милош Петковић Дафина био је на отслужењу казне у Забели.

"Пустили су ме из Забеле јер ми је умро отац. Пустили су ме без пратње. Ја завршио сахрану и свратим на Обилић да видим Аркана. Кад сам дошао питам где је Аркан, кажу ми да је у граду. Ја се после вратио у Забелу и после на ТВ чујем да је убијен. Не знам шта да кажем на питање зашто је убијен. Сумњам на неке људе који су радили шпијунажу."

Али Дафина не верује да је неуништивни Аркан стварно убијен. Као доказ наводи то да ниједан снимак није приказао његов леш. Чак каже и да је хтео да оде на гроб, дигне плочу и провери.

"Ма ја верујем да је он жив", закључио је Дафина.

(Мондо.рс)