ОСТАЛА САМ БЕЗ РОДИТЕЉА: Беби о великом губитку

Осврнула се на медијске наслове и на који су погађали њену породицу: 

- Добро сам, хвала на питању, што исто и вама желим. Те приче које су се о мени распредале су болеле мене и моје родитеље. Одавно сам направила тај кинески зид око себе. Писали су да улазим кроз врата од гараже, само што не умрем -започела је певачица за "Блиц".

Певачица је отворила душу о смрти родитеља и истакла да јој је тај животни период био тежак: 

- Остала сам без родитеља задњих шест месеци. Баш сам Жељку (Митровићу) рекла да ће његова мама бити увек ту из неког другог, нама нечитког света. Ја сам осетила то на својој кожи, али причаћемо.

Беби Дол је 2014. године ушла у брачне воде са Алексом Тодоровићем, а једном приликом за медије је говорила о њему.

- Мој муж се зове Алекс Тодоровић. Рођен је и одрастао у Лос Анђелесу, баш у општини Холивуд. Тамо је завршио студије и стекао звање професора књижевности и руског језика. Деведесетих је први пут на дуже дошао у Београд, где је због познавања језика и земље био дописник за неколико новинских редакција укључујући „Дејли телеграф“. Тада је овде засновао брак у коме је добио два дивна дечака - открила је пре неколико година Беби Дол за Глорију и открила како су се упознали:

- Када је пре сада већ доста година било актуелно хапшење хашких оптуженика, опет је извештавао из Београда, а био је смештен у кући моје пријатељице Теодоре. Тада је већ био разведен. Било је лето и ја сам целе ноћи радила у једном музичком студију. Дочекало ме је јутро и небо у стилу песме "Хајде да". Како се испоставило касније, нашла сам и "дечка као сан", како гласи први стих те нумере. Свратила сам до Теодоре и тамо затекла њега и његовог колегу. Она није била ту и остала сам да је сачекам. За разлику од колеге Дејвида, који је био расположен да ћаска, Алекс је седео за својим лаптопом и куцао.

- Села сам преко пута њега и гледала му у прсте. Имао је руке као да целог живота свира Рахмањинова. Поглед са њих нисам подизала. Отворила сам свој лаптоп, прегледала пошту и слушала музику док се моја пријатељица није појавила. Ћутао је и када је она стигла. У једном тренутку је ушао у кућу и пустио песму „Мустафа“. То је за мене био знак „знам ко си ти“. Наредних недељу дана нисам га виђала. А онда смо се срели на једној рођенданској журки и ту смо се, како се то каже, смували -испричала је она.