МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта Кнез Михаило показује прстом

Када је давне 1882. године на тадашњи Позоришни трг, данашњи Трг Републике постављен импозантан споменик тешко да су његов аутор, наручиоци и окупљена светина која је задивљено гледала призор могли да претпоставе да ће ово постати епицентер свих престоничких дешавања и омиљено место састанка свих оних који би да се у Београду виде и буду виђени. Ипак, догодило се управо то!

У том давном Београду, тадашњи престоничани су само желели да одају почаст трагично погинулом кнезу Михаилу Обреновићу, државнику који је коначно ослободио Србију од турске стеге и донео јој независност. Прва иницијатива за подизање споменика јавила се у виду оснивања "Главног одбора за сакупљање прилога за споменик блажене памети кнезу Михаилу М. Обреновићу III", 2. јуна 1868. Дакле, већ после неколико дана од убиства кнеза.

- По тој иницијативи, предвиђено је било да се начине споменик у центру града, и спомен-капела на месту погибије кнеза Михаила у Кошутњаку - прича Неда Ковачевић, књижевница и Београђанка која је пописала све престоничке споменике.

На крају се одустало од капеле на Кошутњаку где је постављено само спомен обележје, али је споменик остао у плану. Београд је тада био варош у настанку чији је центар тек почињао да се формира око Народног позоришта које је изграђено 1868. године.

Статуа Кнеза Михаила се налази на рељефном бронзаном постољу. Све то почива на другом, носећем постаменту, који је обложен мермерним плочама и профилисаним блоковима, с украсима у бронзи и бронзаним плочама с именима ослобођених градова.

Рељефне сцене из српске историје на бронзаном постољу израђене су по цртежима архитекте Константина Јовановића и приказују Кнеза Милоша у Такову, Народну депутацију пред кнезом, Српског Гуслара и Србе који полажу заклетву на гробу кнеза Михаила.

- Некима је ова локација споменика можда била чудна, али реч је била о тргу у самом центру града, а посебно је било битно што се преко пута налази Народно позориште које је Кнежевом заслугом подигнуто - објашњава Неда Ковачевић.

Иако су поред споменика прошли безброј пута, многи Београђани не знају да он заправо симболизује ослобођење Србије од османске власти. Кнез Михаило показује руком на још неослобођене српске крајеве.

(Историјски забавник)