ЛИК ГАРЦА МУ ОБЕЛЕЖИО ЖИВОТ: Глумац пензију дочекао у беди

Живојин Жика Миленковић глумио је у преко 30 филмова, преко 300 телевизијских емисија (драме и серије) и око 150 позоришних представа. У животу је добио само једну награду - у Смедереву му је као глумцу комичару уручена Нушићева награда за животно дело. Та награда га је уплашила.

- Чини ми се као да неко каже "Ајде дај му, да не умре без награде". Знајући како се награде деле, био сам поносан што до сада нисам ни једну добио. То би био куриозитет сам за себе. И био сам на то поносан. Волео сам да будем баш по томе записан у историји позоришта. Нушић, кога сам често и радо играо, ми је мало покварио ту идеју - рекао је својевремено глумац.

Од тада је почео да изјављује како су Смедеревци криви за то признање и како су му покварили смрт јер је планирао да умре без иједне награде.

Позоришни, филмски и телевизијски, глумац Живојин Жика Миленковић рођен је 1928. године у Нишу.

У родном граду, 1947. године је започеоглумачку каријеру. Нишком народном позоришту се враћао касније као глумац, редитељ и управник.

Публика га је заволела као урнебесног Соћу Шурдиловића из "Врућег ветра", који је како је рекао једна од његових омиљених улога.

- Мислим да се памти Соћа Шурдиловић из "Врућег ветра". Он је за мене, иако је био тврдица, синоним домаћина јужњачког темперамента, човека који се носи са суровим животом. Онда, газда Цветко из "Љубав на сеоски начин", и мудар и виспрен и спреман на сваку прилику. Сви ти комплексни ликови имали су и своје мане. Требало је одбранити те мане и оправдати врлине. Као у животу - говорио је глумац.

Ипак, највише сличности пронашао је са Грацем из "Срећних људи".

- Гарац ми је јако драг лик, јер је вредан човек, али губитник. Хвала писцима, Синиши и Љиљани, јер је лик баш писан по мојој мери. У многим сегментима мог личног живота налази се баш тај Гарац, наравно изузимајући лични, породични живот. Јако сам га заволео од првог тренутка - рекао је.

Миленковић је завршио Вишу педагошку школу и био наставник књижевности у Нишу. Али, љубав према глуми одредила му је другачији животни пут.

Жика Миленковић никада није закаснио на пробу, представу, снимање. Кажу да је био најтачнији, долазио 2 сата раније, да се нешто понови или ако на сцени буде пропуста, да стигну да се среде. Ишао је из улоге у улогу са подједнаким жаром. Једне године одиграо је чак 172 представе у сезони.

Памте се његове улоге у забавном програму “Весело вече”, затим у серијама Телевизије Београд “Љубав на сеоски начин”, “Врућ ветар”, “Срећни људи”, “Породично благо”. На великом екрану играо је у филмовима “Жута”, “Сок од шљива”, “Давитељ против давитеља”, “Шмекер”, “Нека друга земља”…

Важио је за “народног” глумца старог кова, једноставног наступа и хумора блиског “широким народним масама”.

Миленковић је преминуо је 18. марта 2008. године. Имао је 80 година. Занимљиво је да је истог дана шест година касније преминуо и његов колега Душан Почек, са којим је играо у "Срећним људима".

- Пензију сам дочекао у сиромаштву, суморно и незаслужено. Све се свело на једну бедну глумачку пензију. Нема недеље да ми унук не дође на ручак. Ћерка и унук ме пазе, брижни су и унук ми се зове Жика Миленковић. И мислим да нема разлога да се постиди тог имена. У пензионерским данима због немаштине нисам могао ни да кувам сваког дана, него по потреби.

Кола је престао да вози са 70, јер није имао пара за алат

- Кад су ми украли комплетан алат, престао сам да возим кола, нисам био при парама да поново купим, бедно сам проводио своје пензионерске дане, али сам се бавио својим хобијима, кјувао сам и читао књиге".

И детињство је проводио у сиромаштву.

Жика је једном приликом истакао да нису имали за оброк сваког дана, само недељом, кад мајка направи тепсију пите, па нам подели на шест једнаких делова, да нико не легне гладан.

- Памтим те дане, мислио сам да су прошлост, а ево и сад ме то дочекало у пензији - рекао је својевремено глумац.

(Стил)

БОНУС ВИДЕО: