"Срби ми замерају што кажем да сам Босанац иако сам крштен“

Предраг Пашић, бивша фудбалска звезда и кључни члан генерације која је 1979. године освојила злато на Медитеранским играма, поново је изазвао пажњу јавности својом контроверзном изјавом.

Рођен у Сарајеву, Пашић је своју фудбалску каријеру започео у домаћем клубу, где је стекао репутацију једног од најбољих играча Југославије. Касније је играо за реномиране клубове попут Штутгарта и Минхена 1860, а 1979. године био је део олимпијске репрезентације Југославије, да би се потом прикључио и А репрезентацији СФРЈ. Иако је по пореклу Србин, Пашић је изненадио јавност рекавши да себе не доживљава као Србина.

BloombergAdria.com

Пашић је у каријери играо за три тима – Сарајево, Штутгарт и Минхен 1860, а највеће успехе постигао је у дресу бордо-белих.

Са Сарајевом је освојио титулу у сезони 1984/85, а те године је проглашен за најбољег играча првенства Југославије.

Предраг Пашић је у октобру напунио 66 година. Највеће остварење му је титула са Сарајевом у сезони 1984/85, када је проглашен и за најбољег фудбалера првенства СФРЈ, а недавно је истакао и да му у годинама славе није испуњена жеља да пређе у Црвену звезду.

- Нису ми се испунили дечачки снови. Као клинац, скупљао сам Џајићеве сличице, знао сваки његов потез, трудио сам се да га имитирам колико је то, наравно, било могуће. У сваком случају, Џаја је утицао на мој стил игре, а сличности је било, и тако ми је индиректно помогао да постанем врхунски играч, са идентитетом. Е сад, докле бих догурао, не знам, али бих свакако у дресу Црвене звезде имао могућност да постигнем више него у мом Сарајеву.

Тада нисам знао да је директива била таква и да је управа Сарајева морала да слуша градоначелника Сарајева. А онда је морала да испуни и моје услове, па је то био трансфер највећи у историји клуба, већи и од онога који је потписао Сафет Сушић. Добио сам стан од 100 квадрата, пословни простор, аутомобил и 200.000 марака. Предраг Пашић после свега, недавно, остао је без стана у Сарајеву - морао је на улицу јер му је град одузео стан. О томе је причао за Глас Српске.

- Да се разумемо, ту галерију ми је град доделио у посед, а не у власништво, и ја сам га пуне 34 године савесно користио. Било је то након што је Сарајево 1985. године освојило титулу првака Југославије и када су ме хтели сви клубови "велике четворке". Сарајево није имало новца да ме задржи, па су пронашли ту могућност како бих и даље носио бордо дрес. Они су бацили око на тај простор, вероватно по налогу неког тајкуна.

- У свему томе је Алкалај брисан као власник, а према неком новом закону, сви простори без власника прелазе у руке општине. Ја сам тада суду поднео све доказе да се тај простор и даље води на Алкалаја, па је галерија враћена у његово власништво, а ја сам наставио да је користим. У лажном поступку, без мог знања, са лажним доказима и аргументима, донесено је решење да тај простор припада општини Центар.

На све то, тражено је и да платим кирију за последњих пет година, без икаквог документа и основа, а судски вештак је на све то "пронашао" да сам општини дужан чак 186.000 конвертибилних марака. Понављам, без икаквог уговора, рачуна, опомене или било чега другог. Да би то наплатили, одузели су ми стан који сам купио послије рата сопственим новцем и сада је са супругом морам на улицу. Мени је решење о одузимању другог стана, случајно или не, стигло тачно на годишњицу освајања титуле првака Југославије, па је вероватно то био разлог забуне. Тај стан је 1992. године припао мојој првој супрузи, која је ту наставила да живи са нашом децом."

Пашић је током гостовања на подкасту „Балкан Рулес“ говорио о својој националној припадности:

- Ја нисам био одговарајуће „националне припадности“ нити мене то интересује. Ја сам Босанац и Херцеговац, православне вероисповести. Кад ми Срби кажу ‘како то да ниси Србин?’, кажем им да је тако јер немам никога у Србији - рекао је он.

Потом је додао:

- Ја волим Србију, волим и Хрватску. Али ја сам Босанац, Херцеговац, православац. У изјашњавању ми не дозвољавају да будем Босанац и Херцеговац – православац. Моји су отац и мајка сви су православци, кршен сам, ја не могу да побегнем од свог порекла, али сам ја Босанац – Херцеговац.

(Стилл)