Мајка јој је бранила да ГЛУМИ, а њу волела цела ЈУГА

Станислава Пешић рано је схватила да је глумачки позив њен животни избор, те је још током средње школе покушала да упише Академију, али је њена мајка замолила тајно да је не приме.

BloombergAdria.com

Ипак, она није одустала и поново је дошла на пријемни на коме је монолог изводила пред Љубом Тадићем. Убрзо након Академије постала је члан Народног позоришта у Београду.

Њена прва улога била је 1958. у "Сновима од ветра" Кокана Ракоњца. На себе је скренула пажњу 1961. године, улогом Саше у "Песми" редитеља Радоша Новаковића. Иако млада, за њу је добила награду на Филмском фестивалу у Пули, после чега је наставила да ниже филмска остварења. Уједно је радила и као водитељка дечјег програма.

BloombergAdria.com

Улога по којој Станиславу сви памте и која је остала њена "лична карта" јесте улога Олге Петровић у познатој серији "Позориште у кући".

"Же­не у За­гре­бу су се обла­чи­ле као ја, у Љу­бља­ни су се као ја че­шља­ле, у Ско­пљу сме­ја­ле као ја. Пу­бли­ка нас је све под­јед­на­ко во­ле­ла: ка­ми­он­џи­је су ле­пи­ле мо­је сли­ке, а вој­ни­ци Ла­ши­нене - испричала је Станислава једном приликом.

Глумица је 1992. године оболела од рака, а за то време је одиграла и своју последњу улогу у драми "Дуго путовање у ноћ". Пред смрт је објавила књигу

"Деветнаест друштвених игара" и открила детаље о борби са опаком болешћу, али и писма која је слала деци у тешким тренуцима.

BloombergAdria.com

За себе је рекла да је "све погрешно одиграла, била неодлучна када је требало да буде одлучна, уверена да је ружна онда када је била најлепша" и додала да је требало више да верује у себе.

Преминула је 20. новембра 1997. у Београду у 57. години живота.