СВЕ ЈЕ ТЕЖЕ Емотивна испвест Мандине жене: "Често сам сама"

Душан Мандић открио је неколико породичних детаља, а пре него што је ватерполо постао његова коначна љубав, променио је низ спортова:

- Променио сам неколико спортова, тенис, једрење, џудо, пливање и на крају ватерполо. Да би успео у било чему неопходна је упорност, рад, труд. Тешко јесте и често умем да кажем: “Ако мислиш да је тешко тренирати, пробај да изгубиш” - прича он и открива када је почела љубав према овом спорту:

- С обзиром да сам са мора, пливање нам је у крви. Како су ми часови били по мало досадни, прешао сам на ватерполо. Свидео ми се рад са лоптом.

Ватерполиста је открио како успева да балансира између породице и посла: 

- Углавном тренирамо два пута дневно, теретана плус базен, поготово у припремном периоду. Између тренинга се трудим што више да се посветим деци, док након вечерњег тренинга волим да уживам са супругом уз неку вечеру, вино и добар филм.

Иако су пред њим били бројни изазови, Душан никада није одустао од свог сна: 

- Тешко јесте, али миран сам када знам да је све у реду и да могу да се фокусирам на утакмице. Супруга је са децом по цео дан јер не иду у вртић. Све ми теже падају путовања јер деца расту, постају свеснија мог одсуства, недостајем им као и они мени. Али зато се трудим да све своје слободно време посветим њима и супрузи - каже Душан и открива колико емотивне ситуације утичу на њега када је у питању игра:

- Утичу углавном као додатни вид мотивације. Када утакмица почиње, мисли су усмерене искључиво на базен.

Мандићева супруга открила је неколико детаља из њиховог приватног живота: 

- Током претходних 12 година, колико смо заједно, много пута ме је учинио поносном. Међутим, ове године сам још поноснија због чињенице да је након веома тешке 2023. године у Београду успео да освоји сва такмичења са својим новим клубом Ференцварошем у Мађарској и као шлаг на торту треће олимпијско злато. Све време сам уз њега, знала сам колико је било тешко и њему лично и нама као породици, али дивим му се што је постао још јачи након свега - каже она и открива колико су за њу, као супругу стресне све утакмице које он игра:

- Што сам старија, све је стресније. Колико год ми време дозволи пратим и друге спортове. Једно време сам и породично била редовна на кошаркашким утакмицама КК Партизан, тако да нам је спортско навијање у крви. Уколико се деси да сам на базену, веома сам гласна на трибинама (смех).

Разумевање и подршка су најбитнији, а Слађана је открила на који начин пружа подршку свом супругу:

- На такмичења у иностранство не путујемо, како би Душан остао фокусиран искључиво на базен и своју игру. Утакмице пратимо од куће. Откако имамо децу, њихове поруке су му највећа мотивација. Када га ћерка замоли да да гол за њу или да донесе медаљу, верујем да му мотивације не мањка. Чујемо се пред сваки полазак на базен. Пожелим му срећу и пренесем поруке од деце.

Пар је добио двоје деце, ћерку и сина. Пошто често путује, Душан пропушта многе породичне тренутке и празнике: 

- Много празника и рођендана смо провели одвојено, али то је мана живота професионалног спортисте и прихватили смо ту чињеницу. Трудимо се да све надокнадимо када се врати - прича она и открива како се бори са обавезама које је чекају свакога дана:

- Често сам сама са децом у иностранству, има тешких и напорних момената, поготово сада док је син још мали. Али кроз активацију са њима, дан ми буде испуњен. Када је Душан код куће и слободан, уживамо у заједничким играма са децом, у парку.

Брак са спортистом уме да буде захтеван и одговоран, а Слађана је открила како прихвата раздвојеност: 

- И дан-данас нам тешко пада раздвојеност, поготово откако имамо децу, али мора да постоји неки вид жртвовања зарад успеха. Током раздвојености, Душан се у потпуности фокусира на тренинге и утакмице, док су мој фокус деца и кућа. 

Љубав Слађе и Душана почела је још у студентским данима, а онда се завршила браком: 

- Љубав је почела још у доба средње школе. Упознао нас је заједнички друг, а сада венчани кум, такође ватерполиста, Димитрије Обрадовић. Често сам посећивала један ресторан на Бањици који је у власништву породичних пријатеља мојих родитеља. Иако се Душан свакодневно хранио тамо док је играо у ВК Партизан, никада га нисам видела. Међутим, наш заједнички друг је сматрао да треба да нас упозна и испоставило се као права ствар - рекла је Слађа кроз смех.

(Блиц)