ДАЧИЋ ПАЛМИ Био си прави Србин, свако нека добије по заслузи

Драган Марковић Палма сахрањен је данас у његовом родном селу Кончареву код Јагодине. Од њега су се опростили бројне колеге, пријатељи и породица.

Уз супругу Снежану су, баш као и уз Палму до самог краја, били синови Далибор и Дарко, са снајама и унуцима.

Говор на сахрани одржали су Ивица Дачић и Драгослав Бокан, а ковчег су носили чланови кик-бокс клуба "Палмини тигрови" из Јагодине. Опело је служио епископ шумадијски Јован који је такође одржао говор испред Храма Светог Јована Крститеља који је саградио Палма са породицом.

- Драга браћо и сестре, ожалошћени, сабрао нас је нас Драган у овој његовој задужбини да се помолимо Богу за његову душу. Овим данашњим опелом молитвено препоручујемо Господу да прими нашег Драгана у Царство небеско и да га васкрсне у последњи дан. Данас је Драган испуњен једном другом радошћу, без обзира сто смо ми испуњени тугом, посебно са својим унуцима које је бескрајно волео, а волели су и они њега. Драган је помагао свакоме, у њему није било трунке себичности. Драга породицо, драги народе Јагодине, драги сарадници молећи се за покој његове душе, немамо никакву дилему да је наш Драган у Небеском царству - истакао је епископ Јован, а на његове речи се у говору надовезао и Дачић:

- Драга браћо и сестре, а пре свих мој драги и једини брате Драгане. Митрополит и ја смо познавали Палму 30 година, а нас двојица смо имали коалицију дугу 16 лета што је ретко и за обичну сарадњу двојице људи, а камоли за коалицију. Често сам долазио овде и поводом срећних и тужних догађаја, попут смрти његове мајке. Заиста нисам очекивао да ћемо у скорије време бити у оваквој позицији. Ја сада не желим да говорим о политичкој сарадњи, него о нашој личној сарадњи дугој више од три деценије. И зато, када неко говори о Драгану Марковићу мора да познаје какав је био његов животни пут. Морају да знају да није било њега много тога не би било изграђено, не само овај храм у Кончареву. Није било недеље да ме није звао и тражио помоћ за нешто - није се смирио док није направио цркву. Док патријарх није обећао да ће доћи на отварање. Све је у животу сам створио, радио је, нико га није поставио на пиједестал - сам се мучио и стварао. Нико ко је сарађивао са њим не може о њему као човеку ништа лоше да каже - емотивно је започео министар унутрашњих послова и у истом маниру наставио:

- Био је велики Србин и прави Србин, али је такође схватао да не може ништа да се уради без страних инвестиција, био је "здрави" патриота који се пре свега окретао ка интересима обичног човека. И био је спреман да то каже чак и када су га саветовали да то прећути. У време ДОС-ове власти он је био спреман да изађе и позове војску и полицију да изврше државни удар, говорио је да патриотизам не може да се сипа у трактор. Водио је једну реалну и национално одговорну политику. Јагодина је била пример јединствених решења које је он сам смишљао. Није иза њега стајао тим експерата и стручњака. Аква парк, зоолошки врт, музеј воштаних фигура, није се смирио док није учинио градски превоз бесплатним... Није ништа за себе радио, радио је у друштвеном интересу. Свакоме је помагао - истакао је лидер социјалиста и додао:

- На личном плану, он је за мене био последњи бедем, раме за плакање, али и неко ко може да вам да савет. Неко на кога можете да рачунате безрезервно. Био је одан и веран, то није била послушност већ одраз величине једнога човека. Ја нисам имао рођеног брата, а ни он - зато смо једно другог звали браћом. Наше фамилије су род-рођени. Никада се нисам наљутио на њега, а сада се мало љутим јер нисам очекивао да ће отићи без поздрава. Жао ми је како нисмо били свесни да се ово може десити, нисмо веровали да је могуће да оде. Тако се и пропусти прилика да се некоме каже да га волиш. Зато овде, пред свима кажем - ми се нисмо растали, јер је од њега немогуће растати се. Ми ћемо заједно наставити даље. Величина се огледа у томе да ли ће вас неко спомињати следеће недеље. Постоје данас неке ништарије које нико не спомиње иако су живи, а постоје људи о којима се, без обзира што нису са нама, говоре лепе ствари. И сећају их се одавде па до вечности. Желим да се свакоме врати онако како је заслужио. Да се свакоме оствари оно што жели некоме другоме. Оном ко добро жели да му се на добро врати, оним другима исто тако, на начин како заслужују. Мислим да је то и људски и божански. Што се мене тиче, ја не могу да кажем да је крај. Знам да прелази у лепше, боље и праведније царство као што је и митрополит рекао, али се и он ипак заплакао. Тешки су растанци, али знај брате мој, ми се не растајемо. У различитим формама постојања наставићемо да живимо. Заувек ћемо те се сећати и волети те. Нека ти је проста ова сељачка земља на којој си рођен и одрастао. Као његов брат, остаје ми да се захвалим свима вама који сте дошли и свима који су свих ових година веровали у нашег Драгана. Ми настављамо да верујемо и даље. Нека му је вечна слава и хвала - завршио је Дачић.