НИЈЕ ВИШЕ ОБЕЋАНА ЗЕМЉА: Ирску напустило скоро 20.000 Хрвата

У Ирску не хрле више ни Пољаци иако их се у протекле две деценије доселило више од 400 хиљада, но остало их је само 100 хиљада. Три од четири Пољака вратила су се у своју земљу.

Ирску, која је 2021. премашила пет милиона становника, у петак чекају парламентарни избори. Велики проблем те земље је нерешена стамбена криза, јачање незадовољства Ираца који сматрају да им је дошло превише досељеника на премало простора. И јавна безбедност је све већи проблем. Струка сматра да проблеми с прихватањем досељеника настају када њихов удео у популацији пређе 10 до 12%, а Ирска га је прешла.

Број ППС добијених за хрватске држављане између 2011. (када је према попису у Ирској било само 980 становника рођених у Хрватској) и 2022. износи 29.356. Хрватски амбасадор у Даблину др. сц. Давор Видиш процењује да у Ирској има између 16.000 и 17.000 држављана Републике Хрватске, а половина од око 34.000 који су добили ППС број у протеклих 20 година углавном се вратила у Хрватску, а мањи део је отишао у остале чланице ЕУ, пише Вечерњи лист.

- Разлика између пописа становништва и процене броја Хрвата је у онима који нису регулисали статус/пребивалиште, који долазе привремено и повремено, који нису пописани и који не желе да буду пријављени у Ирској из разних разлога - каже Видиш.

Главне узроке за смањивању досељеника из других чланица ЕУ у Ирску, према Видишовим речима, треба тражити и у томе што се значајно побољшало тржиште рада у већини земаља ЕУ из којих су долазили мигранти. Од досељених преко 400.000 Пољака данас их је у Ирској тек 100.000.

- Даље, Ирска није у шенгенском простору и визе за неевропске држављане добијају се на другачији начин, а потреба за радницима у Ирској је стална (питање је у каквим условима су смештени). Амбасаде чланица ЕУ у Даблину, које су део Шенгена, осећају све већи притисак грађана неевропских земаља да издају шенгенску визу, из чега закључујемо да им Ирска можда није крајња дестинација. Смањен је и број долазака Украјинаца, а разлози за то би могли бити проблем становања и смањење социјалних издатака (са 210 евра по особи недељно на 35 евра) - каже Видиш.

У Даблину стан од око 60 квадратних метара кошта 400 до 500 хиљада евра, а ни Ирци то не могу да приуште. И у Ирској постоји каста изнајмљивача, а то што су 60-70 одсто чланова парламента изнајмљивачи не доприноси решавању стамбене кризе. Поред тога, јавна безбедност је све већи проблем у земљи.

(Вечерњи лист)