ДЕЦА НА УДАРУ ВИРУСА: Огласио се Батут

Нових дијагностикованих случајева грипа у Србији још нема, званично и даље имамо само један потврђен случај, али су за разлику од претходне извештајне недеље у порасту обољења слична њему и респираторне инфекције.

- У току 47. извештајне недеље, од 18. до 24. новембра у у Србији се бележе 6.746 случајева обољења сличних грипу. У односу на претходну недељу регистрован број оболелих од обољења сличних грипу је виши за 8,4 одсто - наводи се у извештају "Батута".

У овој извештајној недељи највише стопе инциденције регистроване су у:

• Златиборском
• Пиротском
• Шумадијском округу.
• Највише стопе оболевања забележене су код деце млађе од 4 године, а затим од 5 до 14 година.

Акутне респираторне инфекције порасле за више од 10 одсто
Број оболелих од акутних респираторних инфекција у Србији у истој недељи био је 10.980, и порастао је за 10,8 одсто у односу на претходну.

Региструје се основни интензитет активности вируса грипа. Први, и досад једини случај грипа у Србији је потврђен 8. октобра 2024. године. Ради се о грипу типа А (Н1пдм09) који је пронађен у биолошком материјалу (брису ждрела и носа), код пацијенткиње у Крагујевцу.

Мере превенције против грипа

Вакцина против грипа је најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа. Вакцинација против грипа се спроводи у циљу редуковања оболевања и умирања, као и редуковања преношења вируса грипа у породици, колективу и популацији.

- Време неопходно за стицање имунитета је 2 до 3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варијабилности сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке године/сезоне - подсећају из "Батута".

Имајући у виду различиту ефикасност вакцине у односу на узрасне категорије код којих се апликује, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика, као и да се редукују могуће теже компликације у случају оболевања код особа које су у ризику.

Опште превентивне мере које помажу у спречавању ширења вируса грипа:

• Покривање носа и уста марамицом током кашљања и кијања, након чега се употребљена марамица адекватно одлаже.
• Редовно прање руку водом и сапуном, посебно након кашљања и кијања. Уколико вода није доступна, за дезинфекцију руку се може употребити средство на бази алкохола.
• Избегавање додиривања очију, носа и уста.
• Избегавање контаката са болесним особама.
• У случају оболевања потребно је остати код куће и не остваривати контакте са другим људима.

(Блиц)