"Оца сам упознао тек када је изашао из затвора"

Наиме, Брајовић је имао прилике да својевремено и прочита досије свог оца за који каже да је трагикомичан.

BloombergAdria.com

- Тренутак у коме живимо је такав да пре свега морамо бити свесни колико је тежак. Одрастао сам у таквим тренуцима. Моји родитељи су се узели млади. Отац је имао 22, а мајка 16 година. Рођен сам 1949, мој брат 1946. године. Оца сам упознао тек кад је изашао из затвора. Било је то доба Информбироа. Имао сам девет месеци када су у кућу ушли неки људи, оца одвели, а нас истерали. Мајка се са двоје мале деце вратила у родно Ваљево, а за оца није знала ни где је. Тражила га је годинама и пронашла га је у затвору Стара Градишка. Били су изложени страховитим тортурама. Често се сетим једне његове приче. Био је партизан и за време рата, док су ослобађали Прозор, спасао је једног младића и дао му коња да побегне. Када је доспео у затвор Стара Градишка (претходно је био на Голом отоку) то је већ била 1950. година - испричао је Брајовић.

BloombergAdria.com

- Тамо је тај исти младић био сурови надзорник који му је стално љутито говорио: 'Бандит Брајовић, марш на прање клозета'. Отац је касније схватио да му тако спасава живот, јер је остатке хране замотане у новине бацао поред рупе у клозету. Није смео другачије да му помогне, био је то реванш за оно што је отац за њега учинио приликом ослобођења Прозора. Када је отац одведен на Голи оток, јасно, мајка је са двоје мале деце јако тешко живела, а одведен је, наравно, због бесмислице. Имао сам прилике да читам његов досије - присетио се глумац и наставио:

BloombergAdria.com

- Трагикомично. Трагична ситуација сама по себи, а кад прочитате досије постаје потпуно комично. Све то говорим сликовитости ради, због импулса оптимизма живота у сиромаштву, у неприликама вис маиор, у неправди. Оптимизам у тешким тренуцима. Ово време бих окарактерисао управо тако. Верујем да и данас има оптимизма, и разлога за њега. Није оптимизам то што јесте само када је топло, удобно и угодно. Оптимизам се рађа и када је најтеже, јер без њега нема живота, нема даље. То говорим ја кога, вероватно с правом, сматрају дефетистом и човеком који вазда има мрачне визуре.

Воја Брајовић овогодишњи је лауреат награде "Статуета Јоаким Вујић" коју Књажевско-српски театар у Крагујевцу додељује за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији. Она му је недавно свечано уручена на сцени тог позоришта.

(Мондо)