АЛИ НЕКО МОРА ТО ДА РАДИ? Немања од 12. године купа мртваке

Oвај вредни младић заправо читав живот маштао да ради у погребном предузећу и да превози покојнике.

- Један човек у Власотинцу је имао погребно предузеће. Одувек ме је занимало како то све функционише, а с обзиром на то да сам имао великих породичних проблема решио сам да се што пре осамосталим и да се, на неки начин, склоним од њих Морао сам да се запослим и због финансија, али пре свега због оца који ме је малтретирао. Зато сам побегао из села за Пожаревац. Газда код ког сам радио и којег сам познавао јако дуго узео је старатељство нада мном и тако сам остао код њега. - испричао је Немања за "Нову".

Немања је у Власотинцу завршио основну школу, а потом је отишао у Пожаревац где је ванредно завршио за архитектонског техничара. Све време је упоредо радио у погребном предузећу.

- Морао сам да се запослим и због финансија, али пре свега због оца који ме је малтретирао. Зато сам побегао из села за Пожаревац. Газда код ког сам радио и којег сам познавао јако дуго узео је старатељство нада мном и тако сам остао код њега - додаје Немања.

Каже да осим себе, нема никог, али због тога не тугује, него се труди да заради како би касније могао да створи породицу.

- Моји су се развели па је мама ушла у други брак. Добила је и децу тако да нисмо у контакту. Борим се како знам. Лепо зарађујем и задовољан сам. Некога новац повуче на дно, међутим, мене није, знао сам да распоређујем како и колико треба. Једино се понекад чујем са дедом, подржава ме у свему, зна да сам вредан и да ћу успети све што желим да остварим - каже Немања.

Свакако, посао погребника уопште није лак нити једноставан, а најтеже му је било на самом почетку када је требало емоције оставити по страни.

- Кад сам почео да радим у погребном предузећу био сам клинац. Морам да признам да ми је било тешко јер сам се саосећао са сваким случајем, међутим, посао је заправо као и сваки други. Почео сам да припремам опела за покојнике, потом сам положио за ауто, па сам почео да возим погребна кола и да идем на места на којима су преминули, било да је у питању болница, њихова кућа или улица, уколико су настрадали у саобраћајној незгоди - каже Немања.

- То је страшно. Не дај Боже да други виде оно што ми видимо. Дешава се да скупљамо делове тела по улици лопатицом. Ма, свакаквих случајева има, али неко то мора да ради, зар не?

Као и сваки погребник, Немања ради апсолутно све, одлази по преминулог, купа га, облачи и обавља све радње пре него што га смести у сандук, а онда га одвози у капелу па на гробље.

(Стил)