ВЕЛИКИ СМОГ: У Лондону '52 умрло више од 10 хиљада људи

Тај догађај означио је прекретницу у историји енвиронментализма и јавног здравства те је недвосмислено указао на везу између загађења ваздуха и људског здравља.

Те године над Лондоном се формирао систем високог притиска ваздуха који је створио температурну инверзију - хладан ваздух остао је заробљен испод слоја топлијег ваздуха - што је у комбинацији са интензивном употребом угља за грејање створило услове за формирање врло густе и отровне магле.

Главни извори загађења били су кућна ложишта која су користила јефтини угаљ лошег квалитета, термоелектране на угаљ, индустријска постројења и издувни гасови возила.

Процене говоре да је свакодневно у ваздух било испуштано око хиљаду тона честица дима, 370 тона сумпоровог диоксида и значајне количине других штетних материја.

Ако из приче изузмемо подземну железницу, лондонски градски превоз готово је у потпуности стао, а видљивост је била толико слаба да људи нису могли да уоче ни властите ноге током шетњи. Отказане су културне и спортске манифестације, а смог је био толико густ да је продирао и у затворене просторе. https://youtu.be/hmrjwAkMveE

Према службеним подацима из 1952. године, смог је усмртио око четири хиљаде грађана, међутим модерна истраживања су указала на то да је стварни број жртава био између десет и дванаест хиљада људи.

Већина жртава биле су старије особе, мала деца и особе са већ постојећим респираторним проблемима.

Као директан одговор на катастрофу британски парламент је 1956. године усвојио такозвани "Clean Air Act", први значајнији закон о контроли загађења ваздуха.

Закон је увео зоне без дима, ограничио употребу угља у домаћинствима, подстакао прелазак на чишћа горива и регулисао индустријске емисије.

Велики смог трајао је од петка 5. децембра до уторка 9. децембра 1952., а уз већ поменуте жртве, новија истраживања су открила и то да се још 100 хиљада разболело због дејства смога на људски дисајни тракт.