По Фројду како љубав и емоција утиче на наш живот?

Љубавне везе у нама буде широк спектар емоција, а њихов интензитет и утицај на људску психу проучавао је и аустријски психоаналитичар и психијатар Сигмунд Фројд.

Најинтимнији односи, попут љубави, обликују наш живот далеко више него што често мислимо. Особа с којом делимо живот има моћ да нас унапреди, усмери и донесе радост, али може у нама пробудити и најтамније емоције.

Зато није неважно кога бирамо за партнера, а Фројд је дубоко размишљао о разлозима зашто је то толико важно.

1. "Ко воли, постаје понизан. Они који воле су, да тако кажемо, заложили део свог нарцисизма."

Фројд овде указује на идеју да љубав подразумева смањење сопственог ега. Нарцисизам, који се односи на претерану љубав према себи, слаби када неко воли неког другог.

Љубав захтева жртвовање дела сопственог самопоштовања и егоизма у корист друге особе, чинећи нас рањивијим и понизнијим.

2. "Љубав и рад су камен темељац наше људскости."

Овај цитат наглашава да су љубав и рад две кључне компоненте које чине људско постојање смисленим.

Фројд је веровао да се људска срећа и испуњење највише испољавају кроз наше односе (љубав) и кроз наш допринос друштву или лични напредак (рад).

3. "Никад нисмо тако беспомоћни пред патњом као када волимо."

Љубав нас чини емотивно рањивима јер када волимо, стављамо своја осећања и срећу у руке друге особе. Ова емоционална повезаност може изазвати дубоку патњу ако љубав није узвраћена или је угрожена.

Фројд овде изражава колико је љубав снажан, али и потенцијално болан осећај.

4. "Упркос свим доказима својих чула, човек који је заљубљен изјављује да смо ‘ја’ и ‘ти’ једно и спреман је да се понаша као да је то чињеница."

Овај цитат истиче психолошки парадокс љубави. Фројд указује на то да заљубљена особа може занемарити реалност и тврдити да су он и вољена особа једно, иако то није дословно тачно.

Ипак, упркос овој очигледној илузији, заљубљена особа често делује у складу с тим осећајем, чак и када спољашњи свет (чула, стварност) указује на супротно.

5. "У развоју човечанства у целини, као и код појединаца, само љубав делује као цивилизацијски фактор у смислу да доноси промену од егоизма до алтруизма."

Фројд сматра да је љубав цивилизацијски фактор јер омогућава прелазак с усмерености на себе ка бризи за друге, што је кључно за развој цивилизације и друштвене хармоније.

Без љубави, друштво би било вођено себичношћу, а љубав је та која подстиче људе да стварају везе, сарађују и развијају друштвене вредности.