Након што је фолкерку претукао муж - обоје се огласили

После породичних проблема и насиља над певачицом Алдином Бајић које је 30. септембра починио њен супруг, иначе познати музичар Адис Цигура, они су одлучили да се разведу и да одвојено наставе да граде животе. Алдина и Адис су поднели захтев за споразумни развод брака, а сада су се огласили о свему.

На почетку Адис истиче да је неизмерно захвалан Алдини.

- Никад јој нећу заборавити шта је урадила за мене. Док сам жив бићу јој захвалан, јер ме је спасила дугогодишње робије. Кајем се по 100 пута сваки дан због оног што сам урадио – истиче Цигура те додаје да је за сада најбоље да самостално наставе своје животе.

Алдина је све ово тешко поднела, али...

- Као што каже песма Синана Сакића, живот да стане не сме. Наравно да нам је свима жао због тога што се десило. Ми смо пре брака били најбољи пријатељи, а надам се и верујем да ћемо то бити и након трогодишњег брака. Жао ми је што се све ово десило, обоје имамо и децу и морамо мислити на њих. Адис је пре брака био мој једини искрени пријатељ. Разболела сам се док сам живела у Брези и морам бити на терапијама до краја живота. Борим се сама са собом. Надам се да ћу се једног дана вратити на естраду. Свакодневно пијем антидепресиве и седативе. Много ми значи подршка породице, људи који воле моје песме. Развод је у процесу и то ће бити тачка на наш заједнички живот. Адису желим све најбоље у животу и даљем раду – каже Алдина Бајић.

Адис је у кратким цртама препричао њихов заједнички пут који се, нажалост, завршава на овакав начин.

- Били смо најбољи пријатељи, велики пријатељи. Били смо колеге и десила се љубав. Функционисали смо три године одлично, и приватно и пословно. Песме, кавери, полако смо градили пут према врху музичке сцене. Заједно нам није било ништа тешко. И приватно и пословно све је било као у бајци, она је гледала моју децу као своју, ја њену. Ипак, у Брези, где смо живели, почињу проблеми. Водили су ме свугде да дођем себи. Знао сам данима падати у депресију, Алдина се разболела од штитне жлезде. Дошло је до распада свега - наставља музичар.

Како каже, схватили су да што пре морају да напусте Брезу и купили су земљиште за кућу у Зеници.

- Почели смо да правимо кућу у Зеници, што је, нормално, захтевало више новца и аутоматски више наступа. Захтевао сам да се више ради, вршио сам притисак да се ради и нисам водио рачуна о нашем здрављу, да би се кућа завршила и да бисмо побегли из Брезе. Одселили смо се из Брезе на силу, један спрат куће је био завршен и били смо у лошем стању. Настављају се све већи проблеми. У јануару смо доживели претње са непознатих телефонских бројева. Претили су нам на разне начине, чак и киднаповањем деце. Нисмо знали шта да радимо. Моју децу смо неколико месеци склонили у Вареш, а њено дете у Немачку. Полиција је била упућена у целу ситуацију, а ти проблеми су престали у марту. Дојављивали су нам и бомбе на појединим наступима. И током лета смо имали велики број наступа, али смо неке морали да отказујемо због здравствених проблема моје супруге. Једноставно, није могла да издржи све што се дешавало, али финансије и задужења су нас терала да морамо доста да наступамо – говори Адис.

Како наставља, у августу и септембру су имали велики број наступа, али и даље нису успевали да измире све своје обавезе и онда је дошао кобни 30. септембар.

- Ко познаје мене и Алдину, зна каква је то љубав била. То што се десило, верујте да је све било несвесно. Да сам био свестан, угасио бих камере које имамо због наших кућних љубимаца да видимо шта раде када смо на путу. Када сам 30. септембра дошао у кућу, тражио сам телефон од Алдине и након тога ничега после се ја не сећам. После тога 25 дана сам био у затвору у Зеници и тамо бих био још пар година да није било Алдине. Алдина ме је извукла из затвора. Повукла је тужбу и урадила је све да ме извуче из затвора. Отишао сам на лечење, помогли су ми родитељи и брат.  Алдина је, нажалост, након свега још у горој здравственој ситуацији. Лечи се, одлучили смо да се споразумно растанемо. Остаћемо пријатељи, она ће радити за себе, ја за себе. Никад јој нећу заборавити док сам жив шта је за мене урадила. Мислим да ћу бити бољи, излечио сам се од порока и редовно посећујем докторе – каже на крају Цигура који живи код брата у Варешу, док је Алдина у кући у Зеници.

(Hayat)