У ЈЕДНОЈ РЕЧЕНИЦИ: Нушић је дао најбољу дефиницију ЖЕНЕ

Талентован, а добар. То је можда најбољи опис личности Бранислава Нушића, који је рођен као човек који ће живети довека

"Лакше је бити министар него берберин. Берберин, прво, мора знати бријати, а друго, мора пазити да неког не посече, а министар не мора знати бријати нити мора пазити хоће ли кога посећи, јер, и ако посече, није крив."

“Народно одушевљење, то је кад гомила виче, а не зна зашто виче.”

“Слобода је често фраза, а тиранија увек истина.”

Због ових надалеко чувених цитата, Бранислав Нушић је проглашен писцем "поганог" језика. Затваран, изопштен и неправедно кажњаван због тога јер је волео отаџбину и за њу се борио, Нушиће је ипак праву славу стекао за живота. Чак су његово име понеле школе и улице док је био жив.

BloombergAdria.com

О његовој величини понајвише говори моменат када је умро, тада је зграда Народног позоришта била цела омотана у црну тканину. Позориште је жалило, а жалили су и људи.

Рођен као Алкибијад Нуша, Бранислав Нушић је имао 18 година када је званично променио своје име и презиме. Основно и средње образовање је започео у Смедереву, а завршио у Београду.

Током свог службовања у Битољу упознаје Даринку Ђорђевић којом се жени 1893. године, а љубав јој изјављује песмом написаном на лепези.

Радио је у српском конзулату у Приштини, као управник Српског народног позоришта у Новом Саду, бавио се новинарством, а писао је под својим и под псеудонимо Бен Акиба.

Он и Даринка добили су троје деце: Маргиту, Страхињу Бана и Оливеру. Оливера је умрла када је имала само 2 године. Нушић је био веома привржен својој деци, коју је водио у сликарске атељее и у позориште. Његова деца су глумила у неким његовим представама.

BloombergAdria.com

Страхиња Бан, једини син Бранислава Нушића погинуо је као српски војник у Првом светском рату. Нушићу је требало 10 година после тога да поново почне да ствара.

Тада настају његова најбоља дела попут Госпође Министарке, Мистре долар, Ожалошћена породица, Др, Покојник и други.

Преминуо је 19. јануара 1938. године, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Прича се да је још за живота осмислио надгробни споменик у облику масивне пирамиде са тешким црним вратима, изнад које стоји ћирилични натпис "Кућа Бранислава Нушића".

BloombergAdria.com

• У другој љубави се човек осећа као да понавља разред. Познаје све предмете, а ипак није уверен да ће обавити испит.
• Брак је препоручено писмо, обично погрешно адресирано, које је интересантно само док је затворено.
• Због света, због света, због света… Разумеш ли, због света, све због света! Док свет није ушао у моју кућу, ми смо красно живели, сви смо се волели, сви смо се поштовали…
• Љубав је једна врста пијанства. Кад човек превали прву и другу чашу, отвори му се апетит и јави жеђ, и онда сручује чашу за чашом.
• Правда је често пута тежа људима од неправде.
• На позорници се прво дигне завеса па се тада одиграва драма. У животу то другачије бива: прво се одигра драма па се онда подигне завеса.
• Мржња оних који су зли није толико опасна као њихово пријатељство.

(Стил/Wикипедија)