ТРИ ЖУРКЕ - СТАН У БЕОГРАДУ: Гоца Божиновска о каријери

- Унук ми је дивна беба, буквало га не чујеш, само се смеје или спава. Целу ноћ спава, не буди се, тако да је милина једна са њим. Сад кренули зубићи да расту, па имамо мало мука. Ја снајки и сину ускочим ујутру, они воле да спавају, а ја пошто сам будна већ од пола 7, нахраним га, пресвучем, играмо се, па онда Мирко и Бојана кад устану, преузму га сређеног. Некад кад им дођу пријатељи, па деца хоће да се опусте, причају, онда га ја узмем код себе. Или ако иду негде, спусте га код мене. Имамо наше игрице, дружимо се. Уиграна смо екипа.

Како је Мирку у браку, кажу да се скроз променио?

- Мирко је супер. Тако је фин, диван и мужи отац. Ма, милина једна. Гледам га колико је пажљив и пуно ми је срце.

Је л' га и даље салећу девојке?

- Ма какви. Баш је посвећен породици. Сад, да ли је некима остао жеља или тиха патња, то не знам, али овако је фокусиран на кућу, жену и дете. Па, и кад је био млад, ако има једну девојку, само је са њом. Не знам колико да обигравају око њега. Али, такав је био, лавчина, друг, каваљер, није никад био стипса, добрица са манирима и лако му је било да освоји девојку. Али, то је све прошлост.

Шта се дешава са Јеленом, нема је у медијима?

- Нас две је требало да снимимо дует, онда је кренула корона, то се паузирало и сад чекамо боље време. Има доста наступа, активна је на терену. Па видећемо, верујем да ће бити пун погодак кад нас две будемо снимиле нешто.

Ти и Злата Петровић би требало да напишете књигу о оном што сте заједно проживеле.

- Нас две нисмо само колегинице и пријатељице, волимо се као сестре. То шта смо нас две доживеле и преживеле није ни за књигу, него за филм. Нема чега нема, а оно што ми прво пада на памет баш и није за причу. Сећам се кад смо летовале у Црквеници и седимо у башти, аниматори неки у ресторану. Нека игра, брзо причају, па почну да певају. А башта огромна, крцата. И тако, приђе нам један и почне да рецитује и пева, нешто миксовано 'Карађорђе кара, кара'. А нас две мислиле сад ће неке лепе песме поред мора, и почела цела башта да се смеје, нас две праснемо у смех, ја се преврнем са столице и паднем, а Злата колико се гласно смејала и она заврши на оном поду. Ми од блама и смеха не знам колико дуго нисмо могле да устанемо и да се вратимо на наша места.

Шта се све дешавало на летовањима код Милоша Бојанића?

- Годинама смо ишле код њега. Дивна дружења са колегама, са Надом Топчагић, Златом, Сањом, Бреном. Устанемо, одемо на доручак, па онда купање, сунчање, па повратак на ручак, па опет уживање, вечера и онда у провод. То су била дружења. Чак смо се смењивали сви и око припреме хране, иако је кухиња радила. Данас ја спремим нешто, сутра Милош, неки дан Злата, ко је како расположен. Није било никакве сујете, злобе, било чега.

Јеси се и ти као Нада сунчала у топлесу?

- Јесам, тад је то било нормално. Ја сам највише волела кад кренем да се купам да скинем горњи део купаћег, мада сам се и овако тако сунчала. Тад то није било срамота, па свака трећа девојка се сунчала само у гаћицама. После је дошло то да је као неморално, дегутантно. Ако ћемо искрено, тад није било ни ових телефона, камера и свега. Људи су знали да уживају у животу.

Каква је била Брена?

- Другарчина права. И дружиле смо се у младости, па чак и после кад у су деца била мала, ми одемо на пиће, они се играју. Њу другачије људи схватају. Жена је све завршила у животу што је имала, сад путује по свету, ужива. Заслужила је све то. Беки волим баш пуно. Не виђамо се као раније, свако је у неким својим мукама, пословима, проблемима или уживањима, како се узме. Али, увек кад се сретнемо, нађемо, испричамо се као да смо сваки дан у контакту.

Зашто више не наступаш, не требају ти паре?

- Ја сам лудачки радила. Мали број колегиница је радио мојим темпом, чак и по два наступа дневно. Док сам радила паметно сам и штедела, па могу да одмарам кад хоћу. На ромским свадбама раније је било пуно бакшиша, накита, ма чега све није било. Неке газде су завршиле по затворима, неке су послове дале деци, која сад преферирају другу музику. Сећам се да су весеља трајала и по три дана, вратиш се у Београд и купиш стан тим парама. Гардероба и тако те ситнице се не рачунају. Искрено, баш је било пуно пара. Мушки се радило, а мушки се и зарађивало. Ја мислим да се такво време никад неће вратити.

Чекај, а зашто си једном госту разбила главу?

- На срећу, није било не знам колико непријатних ситуација, али та ми је остала у сећању, а мислим да је и том госту. Једног типа сам микрофоном ударила у уста, тачније зубе. Поразбијала сам му неколико, крв се сливала само тако. Дошао лик, ја певам, он хоће да ме љуби, грли, штипка. Упозорила сам га неколико пута, лепо му кажем да пази на понашање, он мени каже што сам дошла ако ми то смета. Ја се склањала од њега и у једном моменту падне ми мрак на очи и микрофоном га директно набодем у главу, тачније у уста сам га пукла. Крв кренула, он нешто шушка. Кад су видели шта се дешава, обезбеђење одмах дотрчало, избацило га из локала.

Је л' видиш себе у жирију "Звезда Гранда"?

- Раније сам баш гледала, откако ми се унук родио, нешто и не стижем. Мислим да бих била добро освежење тамо. Са Маријом и Вики имам исто размишљање и став. Мада и Карлеуша док је била и њени ставови су ми били добри баш. Нисам гледала откако је Цеца је дошла, али смо доста сличне овако, реалне смо жене, па верујем да не би било несугласица ни око жирирања, мада никад се не зна. То је ријалити на други начин. Народ воли свађе.

(Блиц)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".