ПРИЧА О ТРАГИЧНОЈ ЉУБАВИ: Чолин хит настао је на Бадњи дан
06.01.2025.
18:37
ОВИ стихови, прожети нежношћу и чежњом, открили су дубину његових осећања...
Песма "Певам дању, певам ноћу", коју је Здравко Чолић својим гласом учинио ванвременским хитом, носи дубоку и трагичну причу о љубави која никада није добила прилику да се оствари.
Инспирација за ове стихове, које изводи легендарни певач, била је Вилхелмина Мина Караџић, ћерка Вука Караџића, којој је млади песник Бранко Радичевић посветио своја осећања кроз поезију.
Бранко, рођен 1824. године, био је само четири године старији од Мине. Као талентовани песник и бечки студент, стекао је Вуково поверење и дивљење. Мина је, с друге стране, била оличење младалачке лепоте, даровитости и образовања. Сликала је, писала, преводила, и говорила више језика – немачки, француски, италијански, руски, енглески и српски. Њена харизма и таленат освојили су многе, па и младог песника, који је био фасциниран њоме.
Њихово познанство и пријатељство развили су се у Бечу, где је Бранко, опчињен Минином личношћу, написао песму која ће постати симбол романтичарске љубави. На Бадњи дан 1849. године, током окупљања у дому породице Караџић, Мина је замолила госте да јој у спомен-књигу оставе посвету. Бранко је написао стихове: "Певам дању, певам ноћу, певам селе што год ‘оћу...".
Ови стихови, прожети нежношћу и чежњом, открили су дубину његових осећања према Мини, коју је посматрао као звезду на небу коју никада не може досегнути.
Иако је Бранко гајио снажне симпатије према Мини, никада није признао своја осећања, ни њој ни Вуку Караџићу. С једне стране, поштовао је њеног оца и био свестан разлике у њиховим друштвеним статусима. С друге стране, његова борба с туберкулозом, тада неизлечивом болешћу, нагнала га је да се повуче. Болест је убрзано нарушавала његово здравље и угасила његов живот 1853. године, када је имао само 29 година.
(Мондо)