Извор:Фото: Антонио Ахел/АТА имагес
"ЗАШТО БРЕ, ДЕБЕЛИ, ЗАШТО?": Ближњи скрхани због Милинковића
07.01.2025.
12:28
ЧУВЕНИ редитељ и омиљени Трагач у "Потери" Милорад Милинковић изненада је преминуо синоћ у 60. години. Вест о његовом прераном одласку погодила је читаву Србију, а поготово његове пријатеље и колеге који се потресним речима опраштају од њега.
- Не, не може човек тек тако да оде. Не може. Не бива да си данас ту и да радимо и зезамо се, будемо озбиљни и глупирамо, и да онда тебе више нема. Зашто бре, Дебели, зашто? Покидани смо...Наш пријатељ, брат, сарадник Милорад Милинковић Дебели, редитељ, Трагач, отишао је синоћ заувек из ових димензија. У годинама када се не одлази, никако - пишу пријатељи на друштвеним мрежама неутешни због Милорадовог прераног одласка.
BloombergAdria.com
Подсетимо, Милора Милинковић рођен је у Београду 1965. године, а у родном граду је завршио Математичку гимназију 1983. Потом је уписао Академију уметности у Новом Саду где је дипломирао 1991, одсек режија.
Милинковић је режирао велики број филмских и телевизијских остварења, као што су "Рок дезертери", "Рокументи", "Казнени простор", "Црни Груја 2", "Дангубе!"... Редитељ је чувених филмова као што су "Мртав 'ладан", "Потера за Срећком", "Читуља за Ексорбара", "Што се боре мисли моје", који је био и српски кандидат за Оскара.
Волео је музику и био је успешни гитариста и певач у андерграунд круговима. Средином осамдесетих, тачније 1985. године оснива бенд "Морбиди и мноћи", а његов састав су чинили Марио Сурјан (бивши члан групе Радост Европе)- гитара, пратећи глас; Дејан Стефановић (бивши члан групе Дух Нибор) - бас, пратећи глас и Стерије Толић - бубањ и удараљке. Као чланови групе су и Мирко Миливојевић (касније бубњар групе ЕКВ) као и Марио Шепаровић и Ћурчић.
Њихове песме су "Играј твист на њеном лицу", "Зомби", "Хит" и песма "Пут".
BloombergAdria.com
Милорад је такође трагач у српској верзији ТВ квиза "Потера". Био је коментатор фудбалских утакмица на каналима Еуроспорта. Написао је две књиге: Фантом трамвај, или, Чудновати доживљаји мог пријатеља Симе и његова заоставштина у пет књига и Мртав ’ладан и без ноге, или, И после Тита Тито.
Што се тиче позоришних представа, режирао је следеће: Хаппy нигхт (Миленко Бодирогић, 1992, Београдско драмско позориште); Београдске приче (Александар Баришић, 1993, СКЦ); Зиги, звездана прашина (Марија Солдатовић, 1995, Битеф Театар); Љубавник (Харолд Пинтер, 1998, Југоконцерт-Битеф Театар); Пасторала (Радослав Павловић, 2007, Фави Театар)