Tokom prošle godine publika je imala priliku da ga upozna na takmičenju "Izbor za Pesmu Evrovizije"
Dušan je detinjstvo proveo u Nemačkoj, a kada se vratio u Srbiju bilo mu je teško da se prilagodi, te je bio i perio kada je teško živeo:
- Tamo sam živeo do svoje devete godine, išao sam u školu, a kad smo došli u Srbiju sve mi je bilo čudno i drugačije. U školi mi je učenje ćirilice bilo teško, nisam imao blage veze, ja sam generacije ’93, a stavili su me u školu sa generacijom ’94 jer mi jedan razred nisu priznali. Ali to je ispalo dobro, da bih naučio ćirilicu-otvorio je dušu i dodao:
-Majka je bila domaćica, a otac je radio kao obezbeđenje, brat Ivan je takođe radio kao obezbeđenje sa ocem, počeo je sa 18 godina.
Pročitajte još
Dušan je bio dobar đak, ali nije uspeo da upiše školu koju želi:
-Nije, moja želja je bila da se bavim kulinarstvom, ali nisam imao dovoljno bodova. Posle dve nedelje sam dobio mogućnost da se prebacim, ali sam se već uklopio u društvo i nisam otišao.
Tokom srednje škole pojavio se u "Prvom glasu Srbije"…
- Video sam reklamu na TV-u i poslao sam preko mejla prijavu. Tokom takmičenja sam postao poznat. Moj prvi doživljaj sa fanovima je taj kad sam ispao iz finala, vratio sam se u Niš i čekao sam autobus za školu, bilo je hladno vreme, jutro. Jedna žena prilazi i gleda me, pita jesam li ja Dušan Kurtić i traži mi autogram da da njenoj deci. Posle su se svi slikali sa mnom u školi i davao sam autograme… Preko noći je kliknulo sve.
Kurtić se nije stideo da radi kao taksisa, a u jednoj emisiji je otkrio koliko je zarađivao:
- Možda je bilo 70 do 80 hiljada dinara. To je kao neki tornado koji te uzme. Teško ko se snađe u tom poslu. Ne znam kako su pevači gledali na mene tada zato što radim kao taksista, niti me je zanimalo. Ja sam se borio za svoju egzistenciju, da pomognem svojoj porodici i svim ljudima oko mene. Drugi su to gledali kompleksaški, oni nisu to, oni sede u kafiću, piju espreso, prekrste noge i tako dalje. Volim i ja to, ali treba da se vodimo prioritetima, što bih ja sad to radio, a kuća mi trpi? LJudi nemaju dovoljno samopouzdanja, pa se pitaju šta će komšija da misli? Koga to briga, ako ti spavaš mirno? Mir nema cenu- bio je iskren on.
(Nova)
BONUS VIDEO:
