Ranije ovog meseca, papa je primljen na posebno odeljenje u rimskoj bolnici DŽemeli zbog respiratorne infekcije i od tada je morao da otkaže niz javnih nastupa.
Ovo je poslednja u nizu zdravstvenih kriza za 88-godišnjeg poglavara Katoličke crkve, koji je u mladosti izgubio deo pluća i godinama je postajao sve slabiji. Sveta stolica redovno objavljuje novosti o njegovom stanju, a u ponedeljak je potvrđeno da je bronhitis prerastao u „polimikrobnu infekciju” i da je reč o „složenoj kliničkoj slici”.
Prema izvorima bliskim Vatikanu, papa Franja pati od jakih bolova i u privatnim razgovorima je izrazio uverenje da se ovoga puta neće oporaviti. Posebno ga je uznemirila odluka lekara u bolnici DŽemeli da mu zabrane molitvu Nedeljnog anđela – nešto od čega se retko uzdržavao, čak i tokom prethodnih hospitalizacija.
Papa je prvobitno odbio da ode u bolnicu, ali su mu lekari jasno rekli da bi boravak u Vatikanu mogao biti fatalan, tvrdi jedan od izvora.
88-godišnji papa ima početak bilateralne upale pluća i nastavlja da predstavlja "složenu" kliničku sliku, objavio je Vatikan u utorak u novom medicinskom biltenu, petog dana njegove hospitalizacije.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
"Rendgenski snimak grudnog koša koji je Sveti otac obavio danas popodne (...) pokazao je početak bilateralne upale pluća koja je zahtevala dodatno lečenje lekovima. Papa Franja je ipak dobrog raspoloženja", navodi se u saopštenju Vatikana u utorak uveče.
„Laboratorijski testovi, rendgenski snimci grudnog koša i kliničko stanje Svetog oca i dalje predstavljaju složenu sliku“, navodi se.
Ubrzano kadrovsko odlučivanje uoči moguće promene na čelu Crkve
Kako se njegovo zdravlje pogoršalo tokom proteklog meseca, papa Franja je nastavio da sprovodi ključne reforme i postavlja ljude bliske njegovom progresivnom pristupu, koji je obeležen dubokim ideološkim podelama unutar Crkve.
Od kada je preuzeo papstvo 2013. godine, Franja se zalagao za veću inkluzivnost u Crkvi, otvarajući važne pozicije ženama i LGBT+ osobama. Iako su ove promene razbesnele konzervativce, liberali veruju da reforme ne idu dovoljno daleko. NJegovi napori da stane na kraj seksualnom zlostavljanju unutar Crkve dali su različite rezultate.
Politička bitka za nasledstvo
Čak i pre hospitalizacije, 6. februara, Franja je produžio mandat italijanskom kardinalu Đovaniju Batisti Reu kao dekanu Koledža kardinala, što mu omogućava da nadgleda pripreme za moguću konklavu – tajni sastanak na kome se bira novi papa. Ova odluka, koja je zaobišla planirano glasanje najvišeg nivoa Kolegija kardinala, tumači se kao pokušaj da se osigura da se proces odvija u skladu sa Franjinim željama.
Iako je prestar za učešće u konklavi, Re će igrati ključnu ulogu u neformalnim pregovorima koji vode do glasanja. NJegovo imenovanje preko mlađeg kandidata pokazuje da je Frane želeo da zadrži osobu koja će štititi njegovu zaostavštinu.
- Pripreme za konklavu su važnije od samog glasanja, jer je to faza u kojoj se odvija lobiranje - rekao je jedan vatikanski stručnjak za politiku.
Pre svog izbora 2013. godine, Franja je navodno imao podršku grupe visokih kardinala koji nisu mogli da glasaju, ali su ipak imali veliki uticaj na konačan ishod.
Re će takođe voditi papin pogrebni obred u slučaju njegove smrti, a papa se, kako se navodi, našalio da će prema njemu „biti naklonjeniji“ od ostalih kandidata.
Uticaj na svetsku politiku
Pre nego što mu se zdravlje pogoršalo, papa Franja je bio u politički osetljivom trenutku. Ranije ovog meseca, on je otvoreno kritikovao potpredsednika SAD DŽej Di Vensa zbog njegovog tumačenja teološkog koncepta Ordo Amoris, koji je koristio da opravda imigracionu politiku predsednika Donalda Trampa. Papin oštar odgovor izazvao je gnev u Beloj kući, dodatno povećavši verovatnoću da će njegov naslednik biti izabran u veoma politizovanoj atmosferi.
- Trampova administracija je već imala uticaj na evropsku politiku – ne bi imali problema da utiču na konklavu - rekao je jedan vatikanski posmatrač, sugerišući da bi konzervativni krugovi mogli tražiti manje konfrontiranog papu.
Franja je u subotu takođe ubrzao sprovođenje svoje reforme, imenovavši sestru Rafaelu Petrini za prvu ženu guvernera Vatikana, sa mandatom koji počinje 1. marta. To je raniji datum nego što su neki očekivali, što je izazvalo zabrinutost za njegovo zdravlje među njegovim saradnicima. Ali odluka je možda jednostavno bila tempirana tako da se poklopi sa činjenicom da sadašnji guverner, kardinal Fernando Verges Alzaga, tog dana puni 80 godina, što ga čini nepodobnim za funkciju.
Bez obzira na to da li će prevazići ovu zdravstvenu krizu, posmatrači smatraju da papa Franja sada manje ulaže u sprovođenje reformi, a više u njihovo obezbeđivanje za budućnost.
- Možda neće umreti sada, ali pre ili kasnije hoće. Svi umiremo – a on je 88-godišnjak sa ozbiljnim plućnim problemima - rekao je jedan visoki zvaničnik Vatikana, prenosi Slobodna Dalmacija.
BONUS VIDEO:
