Još uvijek se čeka službeni odgovor Moskve na predlog prekida vatre koji je Vašington izneo sa ciljem zaustavljanja ratnih dejstava u Ukrajini na 30 dana. Ali prema informacijama koje su za Rojters otkrila dva izvora upoznata sa situacijom, Kremlj je dostavio listu svojih zahteva. Kako navode izvori, službenici obe strane razgovarali su o uslovima tokom protekle tri nedelje. Iako još nije jasno šta tačno Rusija uključuje u listu svojih zahteva, izvori tvrde da su oni opširni i slični onima koje je Moskva i pre postavljala, piše Skaj njuz.
Među drugim zahtevima istaknuto je: izričito isključenje mogućnosti članstva Ukrajine u NATO; sporazum kojim se zabranjuje razmeštaj stranih trupa u Ukrajini; međunarodno priznanje ruskih teritorijalnih pretenzija na Krim i četiri ukrajinske pokrajine.
Putinova spremnost na prihvatanje prekida vatre još uvek je neizvesna, a detalji dogovora tek treba da budu finalizovani. Međutim, neki američki zvaničnici izražavaju bojazan da bi Putin, bivši agent KGB-a, mogao iskoristiti primirje kako bi dodatno podelio SAD, Ukrajinu i Evropu te potkopao bilo kakve buduće pregovore.
Foto: Profimedia
Raniji ruski uslovi uključivali su nečlanstvo Kijeva u NATO-u, sporazum da ne raspoređuje strane trupe u Ukrajini i međunarodno priznanje da Krim i četiri pokrajine pripadaju Rusiji. Rusija je takođe poslednjih godina zahtevala da SAD i NATO reše ono što je nazvala „korenitim uzrocima“ rata, uključujući širenje NATO-a na istok. Američki predsednik očekuje odgovor ruskog predsednika Vladimira Putina na predlog o 30-dnevnom prekidu vatre u Ukrajini, koji je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prihvatio kao prvi korak ka mirovnim pregovorima.
Neki američki zvaničnici, poslanici i eksperti strahuju da bi Putin, bivši oficir KGB-a, iskoristio prekid vatre da pojača, kako kažu, pokušaj podele Sjedinjenih Država, Ukrajine i Evrope i potkopavanja bilo kakvih pregovora. Ruska ambasada u Vašingtonu i Bela kuća nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar. U Kijevu je ukrajinski predsednik Zelenski pozdravio ovonedeljni sastanak američkih i ukrajinskih zvaničnika u Saudijskoj Arabiji kao konstruktivan i rekao da bi potencijalni 30-dnevni prekid vatre sa Rusijom mogao da se iskoristi za sklapanje šireg mirovnog sporazuma.
Pročitajte još
Foto: Shutterstock/Jjay69
Moskva je postavila mnoge od ovih sličnih zahteva u protekle dve decenije, a neki su čak ušli u zvanične pregovore sa SAD i Evropom. Moskva je o njima prethodno razgovarala sa Bajdenovom administracijom na nizu sastanaka krajem 2021. i početkom 2022. godine, dok je desetine hiljada ruskih vojnika bilo na ukrajinskoj granici i čekalo naređenje za invaziju. Oni su uključivali zahteve koji bi ograničili vojne operacije SAD i NATO-a od istočne Evrope do centralne Azije.
Iako je odbacila neke uslove, prema dokumentima američke vlade koje su pregledali Rojters i bivši američki zvaničnici, Bajdenova administracija je nastojala da spreči invaziju sarađujući sa Rusijom pod nekim od tih uslova. Napor je propao i Rusija je napala 24. februara 2022. godine. Američki i ruski zvaničnici su poslednjih nedelja rekli da bi nacrt sporazuma o kojem su Vašington, Kijev i Moskva razgovarali u Istanbulu 2022. mogao da bude polazna tačka za mirovne pregovore.
Foto: Profimedia
Rusija je u tim razgovorima tražila da Ukrajina odustane od svojih ambicija da postane članica NATO-a i prihvati stalni status bez nuklearnog oružja. Ona je takođe istakla veto na akcije zemalja koje žele da pomognu Ukrajini u slučaju rata.
Trampova administracija nije objasnila kako se približava pregovorima sa Moskvom. Dve strane, podseća Rojters, vode dva odvojena razgovora – jedan o resetovanju američko-ruskih odnosa, a drugi o mirovnom sporazumu u Ukrajini.
BONUS VIDEO:
