U hitnim situacijama ljudi često instinktivno pružaju prvu pomoć drugima. Međutim, do sada nije jasno utvrđeno da li takva prosocijalna ponašanja pokazuju bilo koji drugi tip i kako se manifestuju. U dve nove, nezavisne studije, V. Sun i sar. pokazali su da miševi pokazuju stereotipno ponašanje prema nesvesnim pripadnicima svoje vrste, u rasponu od njuškanja i doterivanja do lizanja glave i povlačenja jezika, što ubrzava oporavak od nesvesti.
Aktivacija neurona u medijalnoj amigdali i nivoi oksitocina u paraventrikularnom jezgru hipotalamusa igraju ključnu ulogu u pokretanju ovih ponašanja. Rezultati studije daju nove uvide u različite aspekte donedavno neprepoznatog prosocijalnog ponašanja kod miševa i njegovih neurobioloških mehanizama.
Miševi prve pomoći rade
U novoj studiji, naučnici su naoružali miševe uređajima i pratili šta se dešava u njihovim mozgovima kada deluju kao spasioci. Oni su zabeležili povećanu aktivnost u delu mozga odgovornom za nevoljne funkcije i pojačane hormonske signale koji su bili ključni za njihovu neposrednu intervenciju.
Iako je mišja verzija prve pomoći uključivala dosta ujedanja, neuronaučnik Venjian Sun sa Univerziteta Južne Kalifornije (USC) i njegove kolege su otkrili da tehnika izvlačenja jezika iz usta ima praktičan smisao jer otvara disajne puteve nesvesnog miša i omogućava mu da se brže oporavi.
Pročitajte još
Efikasnost takvog postupka potvrdila je još jedna nedavno objavljena studija koja je identifikovala neuronsko kolo koje povezuje povlačenje jezika sa bržim buđenjem anesteziranih miševa.
FOTO: Printskrin Jutjub New Scientist
Čini se da je pomoć svesna
Slično ponašanje je ranije dokumentovano kod sisara sa većim mozgom, kao što su delfini i slonovi. Poznato je i da miševi pomažu jedni drugima kada su uhvaćeni u zamku, ali ovakva "prva pomoć" kod manjih sisara do sada nije detaljno proučavana.
Autori studije ističu da ne mogu sa sigurnošću da kažu da li miševi svesno pokušavaju da pomognu ili su njihove reakcije automatske ili refleksivne. Ali smatraju da to što su nastavili da pokušavaju da ožive i pet dana nakon prvog susreta sa mišem u nevolji govori da njihovi pokušaji nisu samo pokazatelj radoznalosti.
Miševi su skloniji pomoći poznanicima
Zapažanja su takođe otkrila da su miševi skloniji da pomognu poznatim pripadnicima svoje vrste nego nepoznatim. "Ova sklonost prema poznatim pokazuje da životinja ne reaguje samo refleksno na ono što vidi", rekao je neuronaučnik DŽejms Burket sa Univerziteta u Toledu, koji nije bio uključen u studiju. "Oni zapravo uzimaju u obzir kontekst i identitet druge životinje kada formiraju svoju reakciju", dodao je on.
U svojim eksperimentima, Sun i njegov tim su predstavili miševe u kavezima sa mrtvim, nesvesnim ili nepokretnim miševima, od kojih su neki bili poznati, a drugi potpuni stranci.
U 50 odsto slučajeva, svesni miš bi izvukao jezik iz usta nesvesnog. Svi miševi kojima je ukazana prva pomoć uspeli su da se oporave i prohodaju znatno brže od onih koji su prepušteni sami sebi.
„Oni počinju njuškanjem, zatim negovanjem, a zatim veoma intenzivnom fizičkom interakcijom“, rekao je fiziolog USC Li Zhang za Nev Scientist. „Oni bukvalno otvaraju usta onesvešćenom mišu i izvlače mu jezik.
Fascinantno je da su u 80% slučajeva miševi spasioci uklonili predmete koje su naučnici stavljali u usta anesteziranog miša, kao da su bili svesni da oni mogu predstavljati problem. Ali istovremeno su ignorisali predmete koji su ubačeni u druge delove njihovog tela, kao što su rektum ili genitalije.
One spasavaju onesvešćene, ali ne i one koji spavaju
Posebno je interesantno da su pokušaji reanimacije zabeleženi kod onesvešćenih i mrtvih miševa, ali ne i kod onih koji su samo spavali, što ukazuje da su miševi dobri u razlikovanju kome je potrebna pomoć.
U trećoj studiji, naučnici sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu otkrili su da se kod miševa, kada se suoče sa nesvesnim rođacima, aktivira medijalna amigdala. Kada je miš naišao na drugog miša pod stresom, aktivirao se drugi deo mozga povezan sa empatijom. Autori su zaključili da su aktivnosti „prve pomoći“ i empatijske reakcije odvojeni procesi.
Sunov tim je takođe otkrio povećan nivo oksitocina, hormona povezanog sa društvenim vezama, u paraventrikularnom jezgru spasioca. Poznato je da oksitocin promoviše povezivanje kod ljudi jačanjem osećaja poverenja i povezanosti u romantičnim vezama i povećanjem empatije i saosećanja u društvenim interakcijama. Takođe promoviše vezu između majke i deteta tokom dojenja.
Oba regiona mozga za koje se pokazalo da su aktivniji u gore navedenim reakcijama poznata su po svojoj ulozi u brizi i ponašanju. Neuronaučnici Vilijam Širan i Zoi Donaldson zaključili su da „ovi nalazi dodatno potvrđuju da je impuls da se pomogne drugima u ekstremnoj nevolji prisutan kod mnogih vrsta“.
Index.hr
