Novi papa je 70-godišnji Robert Frensis Prevost, Amerikanac peruanskog porekla.
Kardinal Dominike Mamberti objavio je to okupljenima na Trgu sv. Petra rekavši "Habemus papam". Ovo je prvi papa koji dolazi sa severnoameričkog kontinenta.
Foto: Profimedia
Novi papa potom je izašao na balkon Bazilike sv. Petra, a okupljeni na Trgu Svetog Petra dočekali su ga gromoglasnim ovacijama.
Robert Fransis Prevost je rođen u Čikagu 14. septembra 1955. godine. Srednjoškolsko obrazovanje završio je u maloj bogosloviji Reda Svetog Avgustina 1973. godine, a studije je završio na Univerzitetu Vilanova. Godine 1982. je stekao zvanje magistra teologije na Katoličkoj teološkoj uniji u Čikagu.
Pročitajte još
Od 30. septembra 2023. do 6. februara 2025. bio je kardinal-biskup Albana, a od 8. maja 2025. godine, Papa.
Foto: Profimedia
Papa Franja ga je 30. januara 2023. godine imenovao za prefekta Dikasterija za biskupe, sa dejstvom od 12. aprila, sa titulom nadbiskupa emeritusa Čiklaja u Peruu.
Papa Franja je 9. jula 2023. godine objavio da planira da ga uzdigne u kardinalski čin na konzistoriji zakazanoj za 30. septembar 2023. godine.
Papa Franja je 6. februara 2025. godine uzdigao kardinala Roberta Fransisa Prevosta u čin kardinala biskupa, dajući mu titulu prigradske dijeceze Albano.
Foto: Profimedia
Kardinal Prevost govori engleski, španski, italijanski, francuski, portugalski i može da čita latinski i nemački.
"La Repubblica", glavni italijanski dnevni list, opisao ga je 25. aprila kao "stidljivog", ali je takođe rekao da ga "cene konzervativci i progresivci. Ima globalnu vidljivost u konklavi u kojoj se malo (kardinala) poznaje".
Ta vidljivost dolazi od činjenice da je kao prefekt Dikasterija za biskupe u protekle dve godine bio ključan u pomaganju papi Franji da izabere biskupe za mnoge latino-obredne eparhije. Sreo se sa stotinama biskupa tokom njihovih "ad limina" poseta Rimu i bio je pozvan da pomogne latino-obrednim biskupima sveta "u svim pitanjima koja se tiču pravilnog i plodonosnog vršenja pastirske službe koja im je poverena".
Tokom govora u parohiji Svetog Jude u Čikagu u avgustu, kardinal je rekao da ga je papa Franja nominovao "posebno zato što nije želeo da neko iz Rimske kurije preuzme ovu ulogu. Želeo je misionara; želeo je nekoga spolja; želeo je nekoga ko bi došao sa drugačijom perspektivom".
U intervjuu za Katoličku novinsku službu u martu 2024. godine, kardinal je rekao da odluka pape Franje iz 2022. godine da imenuje tri žene za punopravne članove dikasterija, dajući im doprinos u izboru biskupa, "značajno doprinosi procesu razlikovanja u potrazi za onima za koje se nadamo da su najbolji kandidati za služenje crkvi u episkopskoj službi".
Da bi se odvratili klerikalistički stavovi među biskupima, rekao je, "važno je pronaći muškarce koji su istinski zainteresovani za služenje, za propovedanje Jevanđelja, ne samo elokventnim rečima, već primerom i svedočenjem koje daju".
U stvari, rekao je kardinal, "najefikasniji i najvažniji" bedem pape Franje protiv klerikalizma bio je to što je bio „pastir koji propoveda gestom“.
U intervjuu za "Vatican NJuz" iz 2023. godine, kardinal Prevost je govorio o suštinskom liderskom kvalitetu biskupa.
- Papa Franja je govorio o četiri vrste bliskosti: bliskost sa Bogom, sa braćom biskupima, sa sveštenicima i sa svim Božjim narodom. Ne sme se poddati iskušenju da se živi izolovano, odvojeno u palati, zadovoljno određenim društvenim nivoom ili određenim nivoom unutar crkve - rekao je i dodao:
- I ne smemo se kriti iza ideje autoriteta koja danas više nema smisla - rekao je.
- Autoritet koji imamo je da služimo, da pratimo sveštenike, da budemo pastori i učitelji.
Kao prefekt dikasterija, kardinal Prevost je takođe služio kao predsednik Papske komisije za Latinsku Ameriku, gde živi skoro 40% katolika u svetu.
Rođen u Čikagu, služio je i kao generalni prior avgustinaca i proveo je više od dve decenije služeći u Peruu, prvo kao avgustinski misionar, a kasnije kao biskup Čiklaja.
Ubrzo nakon dolaska u Rim da predvodi dikasterijum, rekao je za Vatikan njuz da biskupi imaju posebnu misiju promocije jedinstva crkve.
- Nedostatak jedinstva je rana koju crkva pati, veoma bolna. Podele i polemike u crkvi ne pomažu ništa. Mi, biskupi, posebno moramo ubrzati ovaj pokret ka jedinstvu, ka zajedništvu u crkvi - rekao je u maju 2023. godine.
U septembru 2024. godine, televizijski program u Peruu izvestio je o navodima tri žene koje su rekle da tadašnji biskup Prevost nije delovao protiv sveštenika koji ih je seksualno zlostavljao kao maloletnike. Eparhija je snažno negirala optužbu, ističući da se lično sastao sa žrtvama u aprilu 2022. godine, uklonio sveštenika iz svoje parohije, suspendovao ga iz službe i sproveo lokalnu istragu koja je potom prosleđena Vatikanu. Vatikan je saopštio da nema dovoljno dokaza za pokretanje postupka, kao i lokalno tužilaštvo.
Biografija
Kardinal Prevost je rođen 14. septembra 1955. godine u Čikagu, Ilinois. Diplomirao je matematiku na Univerzitetu Vilanova u Pensilvaniji, kojim upravljaju avgustinci, i pridružio se redu 1977. godine, položivši svečane zavete 1981. godine. Diplomirao je teologiju na Katoličkoj teološkoj uniji u Čikagu i doktorirao kanonsko pravo na Papskom univerzitetu Svetog Tome Akvinskog u Rimu.
Pridružio se avgustinskoj misiji u Peruu 1985. godine i uglavnom je radio u zemlji do 1999. godine kada je izabran za poglavara avgustinske provincije sa sedištem u Čikagu. Od 2001. do 2013. godine služio je kao generalni prior svetskog reda. Papa Franja ga je 2014. godine imenovao za biskupa Čiklaja, u severnom Peruu, a papa ga je zamolio i da bude apostolski administrator Kaljaoa, u Peruu, od aprila 2020. do maja 2021. godine.
Kardinal Prevost govori engleski, španski, italijanski, francuski, portugalski i može da čita latinski i nemački, javlja Catholicreview.
BONUS VIDEO:
