Kultni film „Davitelj protiv davitelja“, koji je i digitalno restauriran, ostaje neprevaziđen primer žanrovske provokacije u domaćoj kinematografiji, a Taško Načić je u njemu ostvario jednu od svojih najupečatljivijih uloga.
Dragulj naše kinematografije, "Davitelj protiv davitelja" prošle godine je prezentovan publici u okviru jednog festivala u digitalno restauriranoj varijanti.
Foto: Printskrin Jutjub
Radnja kultnog ostvarenja prati uznemirujućeg prodavca cveća (Taška Načića) koji u jednom trenutku počinje da davi devojke u Beogradu.
Za petama mu je frustrirani policijski inspektor Ognjen Strahinjić, a perspektivni muzičar Spiridon Kopicl kreće u svoj krvavi pir, i dva davitelja postaju jedno drugom konkurencija.
U glavnim ulogama našli su se Taško Načić, Nikola Simić, Sonja Savić, Srđan Šaper, Rahela Ferari i drugi.
Pročitajte još
Načić je u ovom filmu dao jedan od svojih najboljih performansa na filmu, i ova uloga je pisana za njega.
- Da nije bilo njega, pitanje je da li bismo uopšte snimali taj scenario. Imao sam već iskustvo rada sa njim i želeo sam da mu se odužim na neki način što ga nisam uzeo za "Maratonce". Ja nisam voleo da ponavljam podelu iz pozorišne predstave, a on je tamo igrao dosta viđenu ulogu. Tako da smo smislili da mu se ovim filmom odužimo i on je napravio čudesnu ulogu - rekao je Slobodan Šijan svojevremeno, pa dodao:
- Ima nešto u tom licu... zločinac, neku naivnost nesvesnog ubice. To je fantastično odradio. "Hteli smo da provociramo elitu" "Davitelj protiv davitelja" je bio presedan u našoj kulturi.
- Ovo je bio film provokacija na neki način u našoj kulturi. Kad smo ga spremali, jednostavno smo razmišljali kakav film možemo da snimimo koji će najviše iznervirati kulturnu elitu. U to vreme je to bilo nešto nepojmljivo. Ne samo da snimite kriminalistički film, nego da snimite u tom žanru, podžanr, o nekom masovnom ubici. To je bio neki cilj kao postići neko zgražanje - rekao je reditelj na festivalu "Odraz strave", prošle godine.
Foto: Printskrin Jutjub
"Taška su zezali posle filma"
Postavilo se pitanje da li je Taško bio spreman, psihički, da glumi sociopatu u ovom filmu.
Iako mu je ova uloga jedna od najboljih, činilo se da mu je u to vreme i zatvorila brojna vrata.
- To je osetljivo pitanje, jer on je jedan divan tip bio, ali mislim da su ga malo u Ateljeu zezali posle, kao davitelj, znaš. Ali on je bio svestan da može tu da pokaže snagu i šta ume kao glumac.
- I vi ako pogledate te scene, pa to nije uopšte jednostavno odigrati, ono davljenje majke, Razgovor sa sobom u ogledalu jelte, identifikacija. Mislim, treba to da se igra tako da mi verujemo, kao gledači, da se to dešava. Da se ne pitamo, aj, vidi, sad se nešto kerefeče. E, to je uspeo da uradi. Mi na kraju počinjemo da verujemo u taj lik. To je na filmu najvažnije - objasnio je Šijan.
- Tako da sa Taškom, on je bio svestan da će tu moći da pokaže šta on sve može kao glumac. I da bude smešan, ali i da glumi nekoga sa ozbiljnim psihološkim problemom, pa koliko god ga posle neko zeza tamo u Ateljeu i tako dalje. Postoje jedan jaz, hajde da kažemo, između pozorišta i filma utoliko što popularna kultura u pozorište ne zalazi tako često, tako da ti žanrovski obrasci koji postoje na filmu se razumeju kod filmske publike, a vrlo često su proglašavani za jeftino - zaključio je Slobodan Šijan svojevremeno.
(Espreso)
BONUS VIDEO:
