Spasovdan je krsna slava grada Beograda, koji time čuva spomen na taj dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu. Spasovdan je kao slava Beograda obnovljena 1993. godine kada je ulicama u centru grada prošla litija prvi put posle 46 godina.
Foto: SPC
Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:
– Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen – navodi se u Novom zavetu.
Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od prethrišćanskih vremena. Prema starom slovenskom verovanju, gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz žitni klas u ruci, spasavalo useve od grada.
Pročitajte još
Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!”.
Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca se ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine. U Beogradu je do 1930-tih postojao običaj da žene uoči praznika prenoće na grobovima svojih pokojnika, jer su verovale da se tada javlja njihov duh.
BONUS VIDEO:
