Stanovnici Beograda su se, verovatno, mnogo puta zapitali ko je Patris Lumumba, čovek po čijem imenu se zove Studentski doma na Zvezdari i jedna ulica u glavnom gradu. Definitivno, srpski narod je voleo to što je ovaj afrički lider radio sredinom prošlog veka, a njegova borba je donela nezavisnost Demokratskoj republici Kongo.
Foto: Profimedia
Da, Lumumba je bio prvi premijer DR Kongo i veliki borac za slobodu i prava ljudi na tamošnjem kontinentu. Borio se protiv kolonijalizma i taman kada je uspeo u svojoj nameri, zadesila ga je strašna sudbina.
Nakon vojnog udara koji se dogodio 1960. godine, ovaj državnik je smenjne i zatočen u Leopodvilu, da bi se godinu dana kasnije uz prećutnu podršku kolonijalne Belgije, koja je decenijama držala ovu državu pod svoju kontrolu, izvršilo svirepo ubistvo Lumumbe.
Govor kojim je potpisao smrtnu presudu
Dan nezavisnosti obeležen je 30. juna 1960. godine ceremonijom na kojoj su prisustvovali mnogi strani državnici i novinari, a Patris Lumumba održao je govor koji je u to vreme šokirao evropsku javnost.
„Za ovu nezavisnost Konga, iako je danas proglašena sporazumom sa Belgijom, prijateljskom zemljom, sa kojom smo na ravnoj osnovi, nijedan građanin Konga ne može zaboraviti da je ona osvojena borbom, svakodnevnom borbom, vatrenom i idealističkom borbom, borbom u kojoj nismo bili pošteđeni ni nepravde ni patnje i za koju smo dali svoju snagu i svoju krv. Ponosni smo na ovu borbu, na suze, na vatru i krv, do dubine našeg bića, jer je to bila plemenita i pravedna borba, neophodna da se stane na kraj ponižavajućem ropstvu koje nam je nametnuto silom“, rekao je tada Lumumba pred okupljenima.
Evropske elite bile su šokirane oštrinom Lumumbinog govora. Zapadni mediji su ga kritikovali, a američki časopis „Time" je karakterisao njegov govor kao „zlu nameru“. Nikad se pre crni Afrikanac nije usudio da tako govori pred Evropljanima, i mnogi smatraju da je ovim govorom sebi potpisao smrtnu presudu.
Kasnije je stiglo priznanje od belgijskog policijskog komesara Žerara Sotea da je njegovo telo posle zakopavanja ponovo otkopano, te da je isečeno na komade i rastvoreno u kiselini.
Sve što je ostalo od njega jeste zlatni zub koji je vraćen porodici pre samo dve godine.
Tada, zbog svega što se desilo, izbile su velike demonstracije i neredi širom Jugoslavije, a u Beogradu se okupilo nešto oko 150 hiljada ljudi.
Tadašnji predsednik SFRJ, Josip Broz Tito, optužio je direktno Belgiju, ali i Ujedinjene nacije za ubistvo Lumumbe, a protestantni su u glavnom gradu tadašnje države nosili transparente "Smrt kolonijalizmu".
Foto: Profimedia
Napadnuta je bila i ambasada Belgije, polomljena su stakla na njoj, jer je postojalo uverenje da je bilo upravo spremljeno u kuhinji kolonijalne sile.
Rođen je 2. jula 1925. godine u Katakokombu, a pripadao je Nacionalnom pokretu Konga.
Danas, što se tiče Srbije, po imenu Patrisa nazvane su ulice u Beogradu, Nišu, Subotici Vranju, Smederevu i Zaječaru.
Lumumba je bio oženjen i imao je petoro dece, a glasio je za Če Gevaru afričkog kontineta.
- Nismo sami. Afrika, Azija, slobodni narodi i narodi koji se bore za svoju slobodu u svim krajevima sveta uvek će stajati uz milione Kongoanaca koji neće odustati od borbe, sve dok u našoj zemlji postoji čak i jedan kolonijalista ili kolonijalistički plaćenik - napisao je između ostalog u svom oproštajnom pismu Lumumba.
