SAHRANJENA U VENČANICI

Među mnogim imenima u ritmičkoj gimnastici, posebno mesto zauzima Oksana Kostina – prava zvezda sovjetskog sporta. Sa samo 20 godina već je imala sedam zlatnih medalja, ali je tragično preminula na vrhuncu karijere.

Kada se govori o velikim i talentovanim sportistima, postaje posebno gorko – jer često nisu ni stigli da zaista žive. Kostina je primer toga: život joj je tek počinjao, ali je sudbina odlučila drugačije. Ova priča osvetljava kratku, ali blistavu sudbinu izuzetne gimnastičarke, čiji je put prerano prekinut.

Sport je postao i sudbnina i tragedija

Sport, koji je trebalo da bude način za poboljšanje zdravlja jednog bolesnog deteta, postao je i njegova sudbina i tragedija.

Pročitajte još

PIŠETE LEVOM RUKOM? Otkrijte šta to govori o vama

11:15

POTRESAO GA APEL IZ PANČEVA Kako je Ozi poslao pomoć Srbima?

09:34

DOKTORI U ČUDU: O "besnoj bebi" pričao je svet,vidite je sad

13:37

MNOGI GREŠE: Zašto ogledalo ne treba postavljati u hodnik?

08:57

Rodni grad buduće šampionke bio je surovi Irkutsk, nadomak legendarnog Bajkalskog jezera. NJeni roditelji su je obožavali i sve ulagali u njen razvoj. Devojčica je bila inteligentna i vredna, ali ju je loše zdravlje stalno izneveravalo. Lekari su jednoglasno savetovali – sport.

Želeći da očuvaju Oksanino zdravlje i podstaknu njen potencijal, porodica je izabrala ritmičku gimnastiku. Tako je započeo put buduće zvezde.

Prve korake u sportu napravila je pod vođstvom Natalije Fursove i Sare Gorelik, ali je tek Olga Bujanova otkrila njen pravi talenat. Ona je u Oksani prepoznala buduću šampionku.

Bujanova je odmah izdvojila Oksanu među 40 drugih devojčica – sitnu, izražajnog pogleda i neverovatnog samopouzdanja pri izvođenju složenih elemenata. Iako tada nije imala ni osnovne veštine poput špage ili mosta, njen prirodni talenat bio je očigledan. Kasnije ju je upravo Bujanova dovela do vrhunca majstorstva.

Sa 14 godina počela da niže medalje i uspehe

Primila ju je u svoju grupu iako su ostale devojke bile 3–4 godine starije. Bile su fizički razvijenije i tehnički nadmoćnije, što je stvorilo veliki pritisak.

Uprkos psihološkom i fizičkom naporu, Oksana se nosila sa svim izazovima uz ogromnu podršku trenerke. Radila je dvostruko više od svojih vršnjakinja – mogla je da ponovi element i po 30 puta, skraćivala je pauze, ostajala duže na treninzima. Već za šest meseci sustigla je grupu, a godinu dana kasnije bila je i bolja od starijih gimnastičarki.

Sa 14 godina osvojila je prvo veliko regionalno takmičenje. Iako su sportski zvaničnici primetili mladi talenat, niko nije mogao da nasluti koliko će daleko dogurati.

Sa 16 godina zauzela je drugo mesto na Svesaveznom takmičenju, dokazavši svoj kvalitet. Ipak, prelazak u seniorsku ligu bio je težak – na prvom prvenstvu SSSR-a završila je tek šesnaesta.

Godinu dana napornih treninga donelo joj je bronzu na istom takmičenju i mesto u reprezentaciji. Iako je zbog ranijeg neuspeha bilo malo vere u nju, Oksana je dobila priliku da predstavlja zemlju na Svetskom prvenstvu u Sarajevu.

Tamo je blistala – donela je zlato u ekipnom takmičenju i bronzu za rutinu sa loptom.

Ovaj trijumf je nije uspavao – naprotiv, još više se posvetila treninzima. NJena kolekcija medalja rasla je vrtoglavom brzinom. Sa 19 godina, Oksana je ponela titulu Počasnog majstora sporta. Legendarna Irina Viner proglasila ju je svojom najboljom učenicom.

Kostina je uvrštena u olimpijski tim SSSR-a, a činilo se da je pred njom blistava budućnost i učešće na najvećim svetskim takmičenjima.

Neverovatan preokret

Ali, desio se preokret.

U poslednjem trenutku, uprkos protivljenju njene trenerke Natalije Kuzmine, izbačena je iz olimpijskog tima i zamenjena drugom sportistkinjom. Ovaj udarac ju je duboko pogodio, razmišljala je čak da napusti sport. Ipak, trenerka ju je ubedila da nastavi.

Bes se pretvorio u gorivo za osvetu. Trostruko je pojačala intenzitet rada i dokazala da je odluka olimpijskog tima bila greška.

Na Svetskom prvenstvu u Briselu, uprkos pokidanoj tetivi i pod dejstvom lekova protiv bolova, osvojila je svih pet zlatnih medalja.

NJen nastup je postao uzor – savršena tehnika, umetnička izražajnost, svaka vežba proživljena do kraja. Ime Oksane Kostine zauvek je upisano u istoriju gimnastike. Uz sportski uspeh, došla je i ljubav. Upoznala je Eduarda Zenovku, modernog petobojaša, u avionu posle Olimpijskih igara u Barseloni, gde je bila počasni gost.

Planirali su venčanje – venčanica je već bila spremna. Ali 11. februara 1993. godine, doživeli su tešku saobraćajnu nesreću. Umorni Eduard je izgubio kontrolu nad vozilom.

Dvadestjednogodišnja šampionka preminula je u bolnici od zadobijenih povreda. Eduard je preživeo, ali je zauvek ostao sa osećajem krivice.

Oksanina sahrana bila je dan žalosti za celu sportsku zajednicu. Sahranjena je u svojoj venčanici – onoj koju nikada nije stigla da obuče.

NJen život se prerano završio, ali sportsko nasleđe ostaje besmrtno. Pet zlatnih medalja sa jednog prvenstva i danas su nedostižan rekord. Za mnoge sportiste, Oksana je simbol savršenstva.

Svaki njen nastup bio je umetnički događaj, prepun emocija. Oni koji su je poznavali pamte je kao izuzetno ljubaznu, skromnu i nežnu osobu.

Bila je obožavana i na sceni i u životu.

Sećanje na izuzetnu sportistkinju i dalje živi u njenom rodnom Irkutsku – tamo postoji sportska škola koja nosi njeno ime, a svake godine se održava memorijalni turnir u njenu čast.

(Stil)