Profesor Branko Jokić, predsednik Udruženja osoba sa invaliditetom „Feniks“, decenijama vodi bitku za vidljivost, dostojanstvo i sistemsku podršku osobama sa invaliditetom. Kroz udruženje koje okuplja članove sa različitim vrstama i stepenima invaliditeta, aktivno zagovara pravo na pristupačnost, radnu uključenost i ravnopravan život. U razgovoru s njim, fokusirali smo se na moguća rešenja, primere dobre prakse i potencijal tehnologije u unapređenju kvaliteta života osoba sa invaliditetom.
Foto: Z. Knežević
Dobre prakse postoje, ali su fragmentisane
Iako nijedan grad ili institucija u Srbiji ne može poslužiti kao sveobuhvatan primer dobre prakse, postoje izolovane inicijative i projekti koji pokazuju kako stvari mogu izgledati kada postoji volja. Posebno se ističu pojedine nevladine organizacije koje kroz projekte obuke, zapošljavanja i digitalne pismenosti pružaju realne šanse osobama sa invaliditetom da se osnaže i uključe u društvo.
Jedan od uspešnih primera su IT obuke koje se organizuju za osobe sa invaliditetom – inicijative koje ne samo da povećavaju zapošljivost, već i omogućavaju ekonomsko osamostaljenje. Ipak, ovakvi programi retko imaju institucionalnu podršku i najčešće zavise od donatora.
Tehnologija kao ključna alatka za inkluziju
Savremena tehnologija nudi brojne mogućnosti za osobe sa invaliditetom, ali je njihov pristup tim rešenjima često ograničen. Potencijali su veliki:
- Informaciona pristupačnost: softveri za čitanje ekrana, aplikacije za slepe i slabovide, prevodioci za znakovni jezik.
- Mobilnost i sigurnost: pametne stolice, GPS navigacija za slabovide, sistemi za poziv u pomoć.
- Obrazovanje i rad: online kursevi, asistivne tehnologije, fleksibilni načini zapošljavanja (rad od kuće).
- Zdravstvena podrška: aplikacije za praćenje terapije, digitalna komunikacija s lekarima.
Međutim, kako ističe profesor Jokić, sve to ostaje ograničeno bez sistemske podrške. Tehnološka pomoć uglavnom dolazi kroz projekte, donacije ili sopstvena sredstva korisnika. Država gotovo da ne učestvuje u obezbeđivanju ovih alata kao standardnog prava.
Poruke koje treba da odjeknu
Udruženje „Feniks“, kroz višegodišnju borbu, šalje jasne poruke kako donosiocima odluka, tako i građanima.
„Vreme je da se pređe sa deklarativne podrške na konkretne sistemske mere. Nije dovoljno imati zakon, ako se on ne primenjuje. Uključite nas u procese – ništa o nama bez nas. Uvećajte budžete za pristupačnost i kreirajte dugoročne politike koje uključuju osobe sa invaliditetom kao ravnopravne članove društva.“
„Invaliditet nije mana – to je deo ljudske raznolikosti. Razbijmo predrasude i budimo svesni prepreka koje drugi svakodnevno prevazilaze. I mali gest solidarnosti može napraviti veliku razliku. Empatija i razumevanje su temelj svakog zdravog društva.“
Udruženje „Feniks“ – primer istrajnosti
Feniks već godinama funkcioniše kao mesto podrške, edukacije i borbe. Iako rade sa ograničenim resursima, uspevaju da sprovedu važne projekte, okupe ljude, pruže informacije i pokrenu dijalog sa institucijama. „Mi ne tražimo milostinju, tražimo sistem koji funkcioniše za sve“, poručuje Jokić.
Foto: Promo
